ŠETNJA MRAČNOM BATAJNICOM

Ulica AVETI i zloslutne tišine (FOTO)

Autor: M. Medenica | 22.02.2015 - 07:00:00h | Komentara: 1

Batajnica, dan polako zamire, ulicom Svetog Rafaila Šišatovačkog zamiču samo senke, sablasne, i tek poneka ljudska prilika, ako mora.

- Ništa ne pitajte, naravno da se život promenio, jer ko može normalnim da prihvati činjenicu kako je divan i nevin mladić stradao na pravdi Boga - veli gospođa na samoj rasrksnici dve nekad mirne ulice, zabrađena u kaput i kapuljaču, govoreći u hodu, u koraku koji je teško pratiti.

Više ne šetamo nehajno, s rukama u džepovima, nekud u mislima

"Više ne šetamo nehajno, s rukama u džepovima, nekud u mislima" | Foto: Rajko Ristić

Žuri po dete u školu, kaže. Nije je do pre nekoliko dana sačekivala, ali od noći kada je kasapin, zbog jedne jedine reči i to ne pogrešne, na smrt izbo Stevana Katilovića pred kućnim pragom i mirno odšetao međ’ senke, to čini!

- Ne toliko koliko je mene strah, već koliko se ćerka plaši da prođe ulicom, vraćajuću se iz škole, a put je vodi baš pored ovog tužnog traga krvi i upaljenih sveća... - sablasan je prizor u ulici bez glasa i svetla, osvetljenoj tek malo od sveća koje gore na mestu ubistva zlosrećnog Stevana, ali dovoljno da se nazire trag skorele krvi niz ulicu...

Nedaleko od ulice u kojoj je ubijen Stevan, ubijena je i Tamara Ivanović

Nedaleko od ulice u kojoj je ubijen Stevan, ubijena je i Tamara Ivanović | Foto: Rajko Ristić

- Ovo je nekada bio miran, porodičan kraj! Kroz prozor se mogla čuti samo vesela graja dece, a sada... Bože, zar život zaista toliko vredi i tako se brzo ugasi?.. Stevan je bio divan i ljubazan momak, zaista! Ne po onoj „o pojniku sve najlepše, već zaista“ - Slobodan Vrabić, jedan od starosedelaca ulice aveti i zloslutne tišine, nemoćno širi ruke...

Ne iz straha, ima ga već dovoljno u Batajnici, već žalosnog fakta da život više ne vredi ni reči, pogrešne il’ prave, svejedno!

Da zlo bude veće, nedaleko odavde, na samom kraju ulice, pa još koji korak dalje, pre nekoliko godina stradala je i desetogodišnja Tamara Ivanović, na pružnom prelazu, vraćajući se iz škole kući! Monstrum je iskasapio anđela koji je prišao da mu pomogne, videvši ga kako bespomoćno leži kraj napuštenih vagona...

- Naravno da me je strah! S mrakom ne izlazim, niti puštam decu. Muž je tu za sve što treba, računamo sigurnije je tako... - nije do priče Nadeždi, ženi srednjih godina, majci troje đaka, ženi koja se svojevremeno s Novog Beograda preselila u Batajnicu baš zbog mira kojom je ta blaga periferija odisala, kaže.

Ljudi su sumnjičavi na neznance, pokušavaju da nas zaobiđu čim u polumraku ugledaju dve prilike kako im idu u susret...

Nedaleko je kladionica, nekoliko radnji kraj nje, uličica vodi ka glavnoj, naoko sve deluje kao da strah vreba u nekom prikrajku kilometrima daleko, a ne tu, samo nekoliko metara dalje, u mraku uskih trotoara pitomih dvospratnica...

- Lično, nije me strah, ne zato što sam ludo hrabar već što sad znam čega treba da se čuvam - čoveka! Svakoga ko mi dolazi u susret ili tabana za mnom! Ono što se u mom životu promenilo jeste sitnica, ali sitnica koja mi sad određuje život: više ne šetam nehajno, s rukama u džepovima, nekud u mislima, ali više ne spuštam pogled, dobro gledam ko mi dolazi u susret i s kim se mimoilazim, pa bože moj, dođe li do nečega videćemo „kome opanci - kome obojci“... - sudeći po gabaritima momak koji je izašao iz kladionice i zaklonio se od objektiva fotoaparata nema previše razloga za bojazan, ali suština straha je u onome što je rekao odlazeći, gotovo dovikujući da čuje ulica, ulice tišine i aveti...

- Ne zazirem od siledžije koji će stati pred mene i isporvocirati tuču, to ni po jada, ali od ludaka koji će me mimoići, pa isukati nešto i iskasapiti kao polutu, e toga me je strah - toga je Batajnicu strah već noćima! Nije to patološki, već parališući strah koji život menja iz korena - spoznaja da život vredi onoliko koliko neki naoružani ludak na slobodi proceni da vredi?!

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

sakisa Vreme: 22.02.2015 11:02h

"VIjetnamski sindrom"hara celom Srbijom,a najvise u Zemunu i Batajnici.Tu su se doselili ljudi iz ratnih podrucja koji su ubijali bez imalo sazaljenja,svakoga,od deteta do starca.Sada kada vise nema rata,oni su ga doneli i vode ovde.Ubijumiskasape bilo koga,odnosno svakoga ko im se imalo"zamerio"popreko gledao,rekao nesto sto se njima ne svidja,novcani dug,bilo kakav razlog se nadje,samo da se zadovolje sadisticki porivi.Nazalost,bice toga jos dugo,dugo.Kakv covek je ,koji ubije,skasapi coveka,i normalno nastavi da pije,jede,pored iskasap;jenog lesa.Svi oni su u ime nekih "visih ciljeva"koje su im nametali nekadasnji politicari,sada to rade u nasoj kuci.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs