Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Reportaža/Srbija

TATJANA RAKOVIĆ JE ODMALENA SANJALA DA BUDE VOJNIK

Uvek sam morala da se dokazujem!

Autor: Snežana Ivaneža | 18.10.2014 - 07:02:00h | Komentara: 1

Tatjana Raković (26) još od malih nogu sanjala je da postane vojnik. Kako tada nije postojala ideja da žena bude deo vojske, ona se pripremala za policiju.

Muškarci imaju prednost da čim se pojave imaju autoritet, a žena mora da ga zasluži, priča oficirka

Muškarci imaju prednost da čim se pojave imaju autoritet, a žena mora da ga zasluži, priča oficirka | Foto: RAS

- Želela sam da budem spremna i fizički aktivna, pa sam se bavila nekoliko godina karateom, a odbojku sam trenirala celu osnovnu školu. Nakon što sam završila srednju pravno-birotehničku školu, čula sam za Vojnu akademiju. Otac me najviše podržavao i na njegov predlog, što je bila i moja želja, 2007. godine sam upisala Vojnu akademiju.

Prvi put školovane žene oficiri

Prvi put u istoriji Srbije, 2011. godine na promociji novih oficira Vojske Srbije bilo je i 19 devojaka, koje su sa diplomama Vojne akademije dobile i činove. One su prva generacija žena školovanih oficira. Nakon što je završila Vojnu akademiju, u prvoj generaciji od 19 žena, Tatjana Raković dobila je potporučnički čin.

Imala sam podršku i majke i sestre, ali znam da mami nije bilo svejedno to što sam morala u internat. Testirali su našu psihičku izdržljivost bez roditelja. Niko u porodici nije radio sa vojskom, osim što je deda nekada bio vojnik, pa sam o tome slušala samo iz njegovih priča. Na Akademiji je bilo tridesetak žena i sve ostalo muškarci. U početku im je bilo zanimljivo jer su mislili da smo naivne i da nismo konkurencija, pošto smo, kako kažu, nežniji pol - priča potporučnica Tatjana Raković, koja uskoro treba da dobije čin poručnika.
Nakon završetka Akademije, 18 njenih koleginica dobile su za mesto službe Beograd ili okolinu, a ona Vranje.

- Iskreno, nije mi bilo pravo, s obzirom na to da sam imala dobar prosek i htela da napredujem. Ali morala sam da se pomirim s tim. Nisam razumela u tom trenutku da sam u stvari u prednosti, da imam priliku da radim sa vojskom na terenu, a ostale koleginice su uskraćene za jedno veliko iskustvo. Kada sam došla u Vranje, radila sam u 42. pešadijskom bataljonu, kao komandir prvog voda. Kasnije su me prebacili u Bujanovac, u 41. pešadijski bataljon. Provodila sam 21 dan u bazi, pa pet dana odmora - objašnjava ova potporučnica.

Nije osetila diskriminaciju zbog toga što je žena: Tatjana Raković

Nije osetila diskriminaciju zbog toga što je žena: Tatjana Raković | Foto: RAS


Tatjana priča da nikada nije osetila neki vid diskriminacije zato što je žena u vojsci.
- Uvek sam morala da se dokazujem. Muškarci imaju prednost da čim se pojave imaju autoritet, a žena mora da ga zasluži. Ne mogu da kažem da nije opasno, jer uvek može nešto da se dogodi, ali u meni nikada nije bilo straha. Volim da se dokazujem, da pokažem kako mogu sa vojskom rame uz rame da šetam po brdima, svi se oduševe kad ugledaju ženu, pitaju me kako mi nije teško. Radila sam na terenima, tamo ste stalno fizički aktivni, uz pušku i ostalo naoružanje. Mi žene smo tolerantnije i strpljivije od muškaraca i mnogo bolje razumemo vojsku. U jednom trenutku, pitali su me šta radim ljudima kad svi traže da dođu u moj vod. Dolaze nam kontrole i gledaju koliko komandir baze zna, znam da zaštitim vojnika i da preuzmem odgovornost na sebe, znam da im unesem sigurnost. Dobila sam vojnu spomen-medalju za zasluge u Vojsci - priča ova potporučnica za „Alo!“ i dodaje:

- Sredinom 2013. godine, prekomandovali su me u kasarnu „Radovan Medić“, gde se bavim personalnim poslovima. Nema više rada na terenu, što mi nedostaje. Bila sam na konkursu za Specijalnu brigadu i pala sam zbog očnog pregleda, ali pošto sam i to sredila, čekam ponovo konkurs.

Ljubav na prvi pogled


Potporučnica Tatjana Raković priča o tome kako je na poslu upoznala svoju srodnu dušu i kako se sve u životu dešava sa razlogom.
- Muža Bojana Rakovića sam upoznala na poslu i to je bila ljubav na prvi pogled. Pošto sam bila nova, predstavili su me majoru, koji je do tada bio na godišnjem odmoru. Kada smo popričali, odmah me je zaprosio, već tog prvog dana. A onda je usledio šok. U novembru smo saznali da mora u mirovnu misiju u Liban. Otišao je u decembru i znala sam koliko je opasno, ali sam morala da se pomirim s tim. Čuli smo se svaki dan u dogovoreno vreme i kada bi kasnio 10 minuta, prestravila bih se, a onda se, na sreću, vratio krajem maja i odmah smo počeli dogovore za svadbu. Znala sam da je on ljubav mog života i venčali smo se 14. septembra ove godine - priča Tatjana.

Poslednji komentari

  • dezurna budala Vreme: 21.10.2014 00:20h

    :) super

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP