alo.rs Reportaža/Srbija
HOROR U DOMU ZA NEZBRINUTU DECU
Vaspitači su tražili da budem muška prostitutka!
Iako ima samo 18 godina, Predrag Momirović stekao je veliko životno isukstvo, kao i tri različita prezimena, jer je od osme godine života na ulici, po hraniteljskim porodicama i domovima za nezbrinutu decu. Ovaj nadasve vedar i raspoložen mladić bez ikakve gorčine u intervjuu objašnjava kako su ga roditelji izbacili, a hraniteljske porodice maltretirale i kako su mu zaposleni u doma sugerisali da radi kao muška prostitutka da bi preživeo. Međutim, Predrag je nesreću koja ga je zadesila stoički podnosio, a sreću je konačno pronašao u domu Slavoljuba i Desanke Milojević iz Velike Ivanče, koji su ga usvojili. Svoju priču podelio je i u emisiji „Trenutak istine“ na TV „Pink“.
ALO: Otkad si na ulici i zašto su te roditelji izbacili iz doma?
- Kada sam napunio osam godina, jednostavno su me otac i majka izbacili iz kuće. Moram da objasnim, majka mi iz prethodnog braka ima još dece, a iz braka sa mojim ocem mene i sestru. Oni su voleli malo da popiju. Deca ih nisu ni zanimala, jednostavno, pravili su ih i prepuštali ulici. Tri godine sam bukvalno proveo na ulici, radio sam svašta kako bih preživeo. Prosio sam i pevao po kafanama za koricu hleba i malo vode.
- Kada sam napunio osam godina, jednostavno su me otac i majka izbacili iz kuće. Moram da objasnim, majka mi iz prethodnog braka ima još dece, a iz braka sa mojim ocem mene i sestru. Oni su voleli malo da popiju. Deca ih nisu ni zanimala, jednostavno, pravili su ih i prepuštali ulici. Tri godine sam bukvalno proveo na ulici, radio sam svašta kako bih preživeo. Prosio sam i pevao po kafanama za koricu hleba i malo vode.
Predrag Momirović | Foto: Nebojša Marković
ALO: Ko te je sklonio sa ulice i da li ti je tada bilo bolje?
- Neko od meštana se sažalio na mene, pa me je više puta prijavljivao centru za socijalni rad. I tako, jednog dana socijalni radnici su me na ulici pronašli i odveli u hraniteljsku porodicu u Miloševo. Da li mi je bilo bolje? Pa imao sam krov nad glavom, a hranitelji su se užasno ponašali prema meni. Tamo sam proveo tri i po godine i biću iskren, bilo je više nego odvratno. Kuća nije imala kupatilo, da bi se okupao morao si da se snalaziš, a toalet je bila misaona imenica. Ali, ni ti uslovi nisu bili problem, već batine koje sam dobijao ako nije bilo po njihovoj volji. Te godine su mi ostale urezane u sećanje i želim da ih zaboravim.
ALO: Kako si otišao od te porodice i gde si od tada živeo?
- Jednostavno, ponovo su došli ljudi iz centra za socijalni rad i odveli me u novu porodicu. Rekli su mi: „Ovo su tvoji novi roditelji i ti si sada njihov sin“. To je bilo u Batočini, nedaleko od mesta gde sam rođen. U početku je sve bilo više nego super. Izgledalo je kao bajka. Uklopio sam se i oni su me prihvatili, ali nedugo potom počeli su problemi. Otac, koji je automehaničar, kada bi popizdeo počinjao bi da me bije ključevima (alatom). U tom periodu javio se i moj biološki otac, koji me je zvao da se vratim kući.
- Jednostavno, ponovo su došli ljudi iz centra za socijalni rad i odveli me u novu porodicu. Rekli su mi: „Ovo su tvoji novi roditelji i ti si sada njihov sin“. To je bilo u Batočini, nedaleko od mesta gde sam rođen. U početku je sve bilo više nego super. Izgledalo je kao bajka. Uklopio sam se i oni su me prihvatili, ali nedugo potom počeli su problemi. Otac, koji je automehaničar, kada bi popizdeo počinjao bi da me bije ključevima (alatom). U tom periodu javio se i moj biološki otac, koji me je zvao da se vratim kući.
ALO: Da li si pokušao da se vratiš kod oca i da li te je on prihvatio?
- Kako da nisam. Kada smo stupili u kontakt, mnogo sam se obradovao, pogotovo kada me je pozvao da se vratim. Tako, jednog dana pobegnem od usvojitelja i dođem kod oca. Sav veseo sam došao i rekao: „Tata, vratio sam se“, a ono nakon jednog sata me izbaci iz kuće. Pozvao je policiju i rekao da sam pobegao od usvojitelja. Policajcima sam pokušao da objasnim da je on moj otac i da kod usvojitelja trpim batine, ali su me ipak odveli njima.
- Kako da nisam. Kada smo stupili u kontakt, mnogo sam se obradovao, pogotovo kada me je pozvao da se vratim. Tako, jednog dana pobegnem od usvojitelja i dođem kod oca. Sav veseo sam došao i rekao: „Tata, vratio sam se“, a ono nakon jednog sata me izbaci iz kuće. Pozvao je policiju i rekao da sam pobegao od usvojitelja. Policajcima sam pokušao da objasnim da je on moj otac i da kod usvojitelja trpim batine, ali su me ipak odveli njima.
ALO: Da li si pokušao nešto da uradiš kako bi promenio život?
- Jesam. Kada mi je prekipelo i više nisam mogao da trpim batine, odlučio sam da pobegnem. Smislio sam i plan. Tog jutra kada sam krenuo da bežim, sreo sam druga i rekao mu da me je neki čovek sa džipom pozvao da mu pomognem oko auta. Takođe sam mu rekao da mi je sve to sumnjivo i da ukoliko se za sat ne vratim, da to prijavi policiji. Kada sam pobegao, sakrio sam se u napuštenu kuću pored kuće rođenog oca. Gledao sam kako me policija traži. Tamo sam izdržao tri dana bez hrane i vode, na minusu. Onda sam pokušao da se ušunjam u rođenu kuću, ali tamo sam se sreo sa ocem. Nije ga bilo briga što sam se smrz‘o i što sam gladan i žedan. Prijavio me je policiji i njima rekao da ga više ne zanimam.
- Jesam. Kada mi je prekipelo i više nisam mogao da trpim batine, odlučio sam da pobegnem. Smislio sam i plan. Tog jutra kada sam krenuo da bežim, sreo sam druga i rekao mu da me je neki čovek sa džipom pozvao da mu pomognem oko auta. Takođe sam mu rekao da mi je sve to sumnjivo i da ukoliko se za sat ne vratim, da to prijavi policiji. Kada sam pobegao, sakrio sam se u napuštenu kuću pored kuće rođenog oca. Gledao sam kako me policija traži. Tamo sam izdržao tri dana bez hrane i vode, na minusu. Onda sam pokušao da se ušunjam u rođenu kuću, ali tamo sam se sreo sa ocem. Nije ga bilo briga što sam se smrz‘o i što sam gladan i žedan. Prijavio me je policiji i njima rekao da ga više ne zanimam.
ALO: Da li si još koji put pokušao da pobegneš od usvojitelja?
- Ih, kako da nisam, jer sam bio svestan da mi tamo nema života, a da niko ne čuje moje vapaje. Tako sam jednog dana u seniku vezao konopac za gredu, a potom provukao glavu kako bih na vratu napravio ožiljke. Potom sam pobegao u grad znajući da će me policija pronaći. Tokom razgovora sa inspektorom, on je video ožiljke i pitao me od čega mi je to. Rekao sam mu da sam pokušao da se ubijem. Iz policije su me odmah odveli na psihijatriju, a odatle su pokušali da me prebace u prvi dom u Ćupriji. Kažem pokušali, jer prilikom prebacivanja sam otvorio vrata, a oni su pomislili da hoću da se ubijem, pa su me vratili na psihijatriju, gde sam proveo šest meseci. Istina je da nisam hteo da se ubijem nego da im skrenem pažnju na to da se taj dom nalazi blizu mesta gde sam rođen, a to nisam mogao da izdržim.
- Ih, kako da nisam, jer sam bio svestan da mi tamo nema života, a da niko ne čuje moje vapaje. Tako sam jednog dana u seniku vezao konopac za gredu, a potom provukao glavu kako bih na vratu napravio ožiljke. Potom sam pobegao u grad znajući da će me policija pronaći. Tokom razgovora sa inspektorom, on je video ožiljke i pitao me od čega mi je to. Rekao sam mu da sam pokušao da se ubijem. Iz policije su me odmah odveli na psihijatriju, a odatle su pokušali da me prebace u prvi dom u Ćupriji. Kažem pokušali, jer prilikom prebacivanja sam otvorio vrata, a oni su pomislili da hoću da se ubijem, pa su me vratili na psihijatriju, gde sam proveo šest meseci. Istina je da nisam hteo da se ubijem nego da im skrenem pažnju na to da se taj dom nalazi blizu mesta gde sam rođen, a to nisam mogao da izdržim.
ALO: Šta je bilo nakon izlaska iz bolnice, da li su ti našli neki drugi smeštaj?
- Nakon izlaska iz bolnice, gde sam, ponavljam, proveo šest meseci, ljudi iz centra za socijalni rad su me prebacili u dom u Zvečanskoj. Iako sam bio pod teškim lekovima, primetio sam tamo velike nepravde koje su vaspitači činili deci.
- Nakon izlaska iz bolnice, gde sam, ponavljam, proveo šest meseci, ljudi iz centra za socijalni rad su me prebacili u dom u Zvečanskoj. Iako sam bio pod teškim lekovima, primetio sam tamo velike nepravde koje su vaspitači činili deci.
ALO: Koje nepravde i da li si se i tad pomirio sa sudbinom?
- Ti vaspitači su znali da nas kažnjavaju ukoliko ne ribamo čučavce, iako to nije bila naša obaveza. Oni su nam uskraćivali prava na džeparac koji je država odredila u iznosu od 2.500 dinara, odnosno na jedan deo. Ukoliko ne biste očistili trepezariju ili oribali WC, oni bi vam oduzeli 500 dinara, pod izgovorom da to ide u neki fond. Takođe su znali da kradu hranu i razne donacije koje su bile namenjene deci. Jednostavno su to uzimali za sebe. Bunio sam se protiv toga i zato su me uzeli na zub. Pa tako kada sam radio kod jednog preduzimača na građevini za dnevnicu od 1.500 dinara, intervenisali su iz doma da mi se to smanji jer su to navodno bile velike pare za mene. Tada sam shvatio da od njih i države ne mogu ništa da očekujem i krijući sam stupio u kontakt sa sadašnjim usvojiteljima.
- Ti vaspitači su znali da nas kažnjavaju ukoliko ne ribamo čučavce, iako to nije bila naša obaveza. Oni su nam uskraćivali prava na džeparac koji je država odredila u iznosu od 2.500 dinara, odnosno na jedan deo. Ukoliko ne biste očistili trepezariju ili oribali WC, oni bi vam oduzeli 500 dinara, pod izgovorom da to ide u neki fond. Takođe su znali da kradu hranu i razne donacije koje su bile namenjene deci. Jednostavno su to uzimali za sebe. Bunio sam se protiv toga i zato su me uzeli na zub. Pa tako kada sam radio kod jednog preduzimača na građevini za dnevnicu od 1.500 dinara, intervenisali su iz doma da mi se to smanji jer su to navodno bile velike pare za mene. Tada sam shvatio da od njih i države ne mogu ništa da očekujem i krijući sam stupio u kontakt sa sadašnjim usvojiteljima.
Predrag Momirović sa svojim usvojiteljima | Foto: Nebojša Marković
ALO: Približavao se dan kada je trebalo da napustiš dom, kako si se osećao i kako su se ljudi iz doma ponašali prema tebi?
- Osetivši da ću biti prepušten ulici, tajno sam se viđao sa Slavoljubom i Desankom Milojević jer su oni hteli da me usvoje. Kada je došao 14. februar ove godine i kada sam napunio 18 godina, otišao sam do uprave i tražio pomoć kako bih nastavio dalje. Oni su po zakonu bili obavezni da mi daju 35.000 dinara, a to su odbijali. Tokom razgovora su mi rekli: „Peđa, ako ne budeš imao para, moraćeš da radiš sa babama“. Jednostavno su mi rekli da ću morati da se prostituišem. Uz osmeh sam im odgovorio: „Ako je tako, skidajte gaće, pa da krenemo od vas“. Zatim sam otišao kod druga i proslavio rođendan.
Hvala Slavoljubu i Desanki
ALO: Sada si našao porodicu koja te voli i poštuje, da li se osećaš zadovoljno?
- Kako da ne. Narednog dana sam stigao kod Slavoljuba i Desanke i još sam ovde. Srećan sam, pružili su mi dom, imam svoju sobu, laptop, slušam muziku, a i počeo sam da radim. Čini mi se kao da sam izašao iz nekog ružnog sna i ponovo počeo da živim. Njima pomažem koliko i kada mogu oko domaćinstva i stoke.
ALO: Za čim u životu žališ i šta ti je želja?
- Žalim što nisam završio srednju školu. Krenuo sam u kuvarsku i tu sam sebe pronašao. Praksa mi je išla fenomenalno, ali učenje nikako, pa imao sam drugih životnih problema. Voleo bih da završim tu školu i odem da radim na brodu jer bih tako video svet. Takođe, volim i vojsku, ukoliko se ne zaposlim kao kuvar, sebe vidim kao profesionalnog vojnika u raznim mirovnim misijama.
- Žalim što nisam završio srednju školu. Krenuo sam u kuvarsku i tu sam sebe pronašao. Praksa mi je išla fenomenalno, ali učenje nikako, pa imao sam drugih životnih problema. Voleo bih da završim tu školu i odem da radim na brodu jer bih tako video svet. Takođe, volim i vojsku, ukoliko se ne zaposlim kao kuvar, sebe vidim kao profesionalnog vojnika u raznim mirovnim misijama.
-
aleksandar Vreme: 12.05.2013 15:02h
To pedja kralju moj,Pozdrav od tvog druga Aleksandra :)
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana