INTERVJU NEDELJE: NENAD ANDRIĆ (46), VINSKI NOVINAR
Vino je dušu dalo za ljude koji se plaše kraja!
Nenadu Andriću (46), beogradskom novinaru, radni dan i počinje i završava se u vinoteci. Posao mu je, kako kažu njegovi drugari, izuzetno „težak“!
Nenad Andrić | Foto: A. Stanković
On treba u toku jednog dana da obiđe dosta mesta gde se proizvodi i konzumira vino, mora sve da ih proba... I kao da to nije dovoljno, mora i nešto da pojede uz sve te napitke. Koliko je sve to zapravo teško, uverila se i naša ekipa... Intervju smo počeli da radimo u podne, a završili smo ga tek u sumrak, uz zaključak da novinarski poziv uopšte nije lak.
Kapljica koja lei | Foto: A. Stanković
- Nikad nisam pomišljao da ću postati vinski novinar. Vino nisam nikad pio, već samo pivo. Međutim, pre dve i po godine sasvim slučajno sam ušao u jednu vinoteku u Beogradu. Svuda oko mene bila su vina. Pitao sam vlasnika koliko ima boca, a on mi je odgovorio da ima više od sto. Odlučio sam da ih sve probam i za to mi je bilo potrebno godinu dana. Dosta sam čitao i učio o vinima. Rešio sam da otvorim sajt i da pišem o vinima, tako se danas bavim promocijom vina, pre svega srpskih.
UZ VINO OBAVEZNO GRICKANJE
Da li ste se nekad tokom rada i zapili?
- Nisam nikada došao u sitaciju da ne znam gde mi je kuća, niti gde se nalazim. Imam svoj slogan: „Svuda i na svakom mestu treba ostaviti trag.“ Ako bih razmišljao suprotno, ne bih znao smisao svog postojanja.
Imate li neki savet ako se slučajno zapijemo?
- Staro pravilo je da se uz vino nešto i gricka. U slučaju da nemate ništa da pojedete i da vas je piće toliko „stiglo“, samo naručite penušavo vino i imate pola sata da stignete do kuće. Za posle i nije toliko bitno, kad ste na sigurnom.
Kako izgleda vaš radni dan?
- Kada se na našem tržištu pojavi novo vino, na meni je da ga probam. Dam svoje mišljenje o njemu koje je u većini slučajeva bitno i njegovom vlasniku. Kada se završi degustacija, sedam za kompjuter i sve svoje osećaje prenesem na ekran. Za opšti utisak koristim sveto trojstvo koje imam: oči, nos i usta... Sve mi to daje kompletan utisak o vinu.
- Mogu slobodno reći - da, i ponosan sam na to. Malo ljudi u Srbiji radi ono što voli. Uživam u svom poslu i sam sebi pravim plan rada i odmora. Mogu samo reći da sam za zvanje vinskog novinara uložio mnogo novca, truda i rada. Uz to, ponosan sam na sebe kada spoznam da moje tekstove čitaju profesori na fakultetima, ali i ljudi u poljoprivredi, koji rade u vinogradu.
- Vino je dušu dalo za ljude koji se plaše kraja. Znajte da vino ne daje odgovore, ali značajno pomaže da zaboravite pitanje.
Foto: A. Stanković
CRVENO JE NAJBOLJE
Koja vam je omiljena boja vina?
- Mogu reći da je crveno, jer i da je najgore, može da se popije.
- Najsrećniji budem kada mi se dopadne neko vino, naročito ako je iz Srbije. Srce mi bude veliko ko kuća. Postoji mnogo vinarija za koje mogu reći da su odlične, ali verovali ili ne, konkurencija je iz godine u godinu u našoj zemlji sve jača.
Težak rad na terenu: Andrić sa novinarkom "Alo!" | Foto: A. Stanković
Gde mogu da se pročitaju vaši tekstovi?
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |