NAJNEOBIČNIJI EPISKOP SPC
Vladika, roker i padobranac!
Episkop slavonski Jovan Ćulibrk, poznat i kao padobranac u mantiji, osim što je izuzetno zanimljiva i obrazovana ličnost, istovremeno je i podoficir i rezervista čuvene 63. padobranske brigade iz Niša i često svoje monaško odelo zameni padobranskim kombinezonom. Do sada je uknjižio 140 skokova.
Jovan Ćulibrk svoju monašku mantiju često zna da zameni padobranskim kombinezonom
Rođen je 16. aprila 1965. godine u Zenici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Gradiški. Studirao je književnost u Banjaluci, a 1991. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao je južnoslovenske jezike i književnost. Teologiju je učio u Beogradu, a diplomirao je na Duhovnoj akademiji u Srbinju. Magistarske studije iz jevrejske kulture pohađao je u spomen-ustanovi „Jad Vašem“ i na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Njegov prvi tekst je objavljen u sarajevskom časopisu „Naši dani” u proleće 1984.
Svestrana ličnost
Jovan Slavonski je urednik u časopisu „Svetigora” i na Radio „Svetigori“, a angažuje se i kao urednik za liturgičku književnost u projektu srpske kulture na portalu „Rastko”. Za rad „Crno sunce i oko njega krug” dobio je 1991. godine nagradu Matice srpske, a 2004. godine u Jerusalimu je dobio nagradu „Golda Meir”.
- Prvi koraci Radio Crne Gore u priobalju arhiepiskopije 1998. godine su bili neka vrsta revolucije u crkvi. Ne samo za nas, već i generalno u Pravoslavnoj crkvi. Radio je stvorio svoj specifičan zvuk koji je postao osnova izvorne narodne, a zatim liturgijske muzike, gledali smo na to kao na priliku da se čuje glas Crkve kod onih koji nisu imali gde da ga čuju - priča Jovan Slavonski.
Pod pritiskom svega što se tada dešavalo, 1991. godine, doneo je neke odluke, sećajući se da nije spavao celu noć, pokušavajući da pronađe sebe, i tada se povukao u manastir.
- Kada sam počeo da služim vojsku, bilo je to nešto što je kasnije karakterisalo celu našu generaciju: naš privatni život iznenada je postao deo svetske istorije. S druge strane, dok sam služio u JNA bilo je važno što sam bio na ivici duhovne zrelosti, došao sam do tačke susreta sa Bogom. Posle toga nisam bio isti. Shvatio sam da mi je država uzela godine života. Naravno, vojna služba je bila naša dužnost. Vojska u kojoj sam služio, bila je spremna na bilo šta, ali ne i na ono što bi trebalo da rade - priča Jovan Slavonski.
Episkop Jovan sa patrijarhom
On kaže da je za njega rat bio prekretnica i odlučujući trenutak u životu.
- Nismo očekivali da ćemo se u junu 1999. godine naći u još težoj poziciji. Kada su na Kosovo došle NATO snage, hteo sam da idem na Svetu Goru. Posle svega što se dogodilo, morao sam da olakšam dušu. Kada sam se u maju 2011. vratio na Kosovo u novoj ulozi episkopa lipljanskog, video sam promene situacije. Sudbina našeg naroda je odraz svih velikih svetskih događaja - naglašava Jovan Slavonski.
Specijalac u mantiji
On, takođe, smatra da Albanci nisu dobili ono što su očekivali.
- Kao rezultat vidimo klimavo duhovno stanje na obe strane. Sve ovo doprinosi važnoj ulozi crkve. Kao episkop prihvatam i Albance i Srbe. Mislim da ono što se dešava boli svakog ko živi ovde - objašnjava Jovan.
Osmislio je i vodio muzički projekat
Tokom osamdesetih godina prošlog veka, Jovan Ćulibrk je pratio alternativne umetničke pokrete na liniji Skoplje-Niš-Zagreb-Ljubljana i svakako je jedan od najzanimljivijih tumača srpske nacionalne i globalne pop kulture. Zanimljivo je da je osmislio i vodio muzički projekat čiji je epilog svojevrsna zbirka pesama na stihove Svetog vladike Nikolaja u rok aranžmanu.
-
Miladin Vreme: 20.09.2014 13:13h
Neke stvari ovaj epsikop govori netacno. Prvi radio u pravoslavlju bio je GLAS CRKVE u Valjevu koji je vodio djakon Ljubomir Rankovic s blagoslovom njegovog preosvestenstva tadasnjeg episkopa sabacko-valjevskog gospodina Lavrentija.
-
biljana Vreme: 02.10.2014 08:22h
to je covek zbog koje se devojka ispsiala sa glume jer joj je on rekao da to nije pristojan posao
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs