SUKOB GRADA I DRŽAVE ZBOG VODOSISTEMA
Vranju hoće da oduzmu branu i jezero
Rešenje Ministrarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine o prenosu vlasništva i upravljanju regionalnim vodosistemom „Prvonek“ kod Vranjske Banje sa lokalnog „Vodovoda“ na „Srbijavode“ razgnevilo je gradske vlasti u Vranju.
Platili ga opština i građani: Jezero Prvonek | Foto: V. Pešić
Spore se sa državom zbog Vodosistema "Prvonek" | Foto: V. Pešić
- Rešenje resornog ministarstva je neodrživo, zbog čega je lokalna uprava pokrenula upravni spor. Pre toga, žalbu grada Vranja odbilo je resorno ministarstvo. Zakonom o vodama predvidjeno da pravni subjekti mogu da gazduju i upravljaju vodnim objektima koje su izgradili za svoje potrebe. Vranje je svojevremeno sprovelo najveći samodoprinos za trajno rešavanje gorućeg vodosnabdevanja. U registru visokih brana upisano je da je korisnik i investitor vodosistema “Prvonek” vranjsko Javno preduzeće Niko “Vodovod”. Lokalna samouprava je izgradila kapitalni vodosistem za sopstvene potrebe i nema logike da njime upravljaju “Srbijavode”. Uostalom,dekretom ne može da oduzme ono što je vaše,što ste platili. Ovo nije prvi pokušaj oduzimanja brane i jezera od lokalne samouprave - ističe pravobranilac Mihajlović.
Obezbedili se za narednih 100 godina: Vodosistem "Prvonek" | Foto: V. Pešić
Burno je reagovalo Gradsko veće, koje je javnom pravobranilaštvu naložilo da pokrene upravni spor za poništenje spornog rešenja državnog organa. Gradonačelnik Vranja Zoran Antić rekao je da je rešenje ministarstva pravno neutemeljeno, jer se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
- Ministarstvo nije uzelo u obzir član 13 Zakona o vodama, kojim je određeno da vodni objekti koje su preduzeća i pojedinci izgradili za svoje potrebe pripadaju njima. Prenebregnut je i član 23, kojim je predviđeno da javna vodoorivredna preduzeća upravljaju i branama sa akumulacijama. Nesporno je da su brana i akumulaciono jezero vodosistema „Prvonek“ izgrađeni za potrebe investitora, grada Vranja, stanovništva i „Vodovoda“. Skupština grada treba da donese odluku o zaštiti integriteta i pravnog subjektiviteta vodosistema „Prvonek“ - rekao je Antić.
Pokušavaju da spreče otimačinu vodosistema "Prvonek" | Foto: V. Pešić
Tehnički direktor „Vodovoda“ Živojin Mitrović smatra da je neodrživo nastojanje države da preuzme vlasništvo i upravljačlka prava nad vodosistemom „Prvonek“, koji su lokalna zajednica i građani samodoprinosom finansirali sa preko 30 miliona evra.
- Logično je da vodosostem pripada Vranju. Zemljište za branu „Vodovod“ je svojevremeno otkupio od grada. Vodosistem “Prvonek” vranjski „Vodovod“ održava godinama. Vodosistem pripada „Vodovodu“ i građanima Vranja. Najveći srpski vodosistem za 110.000 stanovnika funjkcioniše od oktobra 2005.godine - naglasio je Mitrović.
U jezeru se nalazi 23 miliona kubika vode | Foto: V. Pešić
Izgradnja vodosistema „Prvonek“ zbog besparice trajala je od 1989. do 2005. godine. U branu visoku 90,5, dugačku 250 i široku 12 metara ugrađeno je 44 miliona kubika kamena, gline, filterskog i drugog materijala. Brana može da izdrži zemljotres jačine devet stepeni Rihterove skale. U jezeru dugačkom 5,5 kilometara nalazi se 23 miliona kubika vode. Svakog sekunda prema Vranju otiče 550 litara pijaće vode. Zahvaljujući „Prvoneku“, Vranjanci neće imati nestašice vode u narednih sto godina.
-
automehanicar Vreme: 25.02.2015 15:45h
Pa meni to lici na otimachinu, odnosno anarhiju. Ko moze, moze, a sirotinja neka crkne.
-
Orlovi Vreme: 25.02.2015 20:41h
Izuzetno lepa prica ali prica je jedno a realnost drugo. Ovde se ziwi weoma lose posla gotovo receno nemaaa!!! a gospodin Veselin mora da kaze da se zivi dobro jer je zaposlen u opstinu! a omladinci bi se zenili kad bi bilo posla kojeg nema a koji se pojavljuje u tekst govora s.b. A stanovnistvo odlazi jer nema buducnost u Crnu Travu. haoss
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs