Nikolići žive u Bulevaru kralja Aleksandra, pokraj pijace Đeram, u dvorišnoj zgradi u kojoj je, prema papirima koji su stari više od sto godina, koliko i zgrada, locirano deset stanova i četiri poslovna objekta, kako je i sazidano.

Objektivno, tamo je sada 12 stanova i šest lokala.

- Jedan dodatni stan je nastao tako što se čovek uselio u poslovni prostor (opštine Zvezdara), koji na to nikada nije reagovao, a drugi tako što je opština Zvezdara donji deo stana u kome naša porodica živi od Drugog svetskog rata - uselila porodicu, prekršivši tako pravosnažno sudsko rešenje koje je nekoliko godina ranije doneto upravo tim povodom. Ali, nismo mi ovde da bismo tu useljenu porodicu izbacivali na ulicu, naprotiv, mi na to nikada ne bismo ni pristali, jer nisu oni krivi što ih je opština smestila u vlažan podrum, i to tuđ. Ne, ovde smo jer je, očigledno, prestala da važi pravna sigurnost građana, čim im više ništa ne znače pravosnažne sudske presude - počinje priču Darko Nikolić.

Kada njega i njegovu majku, bilo po sunčanom danu ili kiši, jer su u svim tim slučajevima ispred zgrade opštinske uprave, upitate koji su to sve problematični segmenti života koji imaju veze sa radom opštinskih organa, živopisni primeri se ređaju kao kadrovi na filmskoj traci.

- Na primer, zakupac sruši noseći zid u jednom od poslovnih objekata u našoj zgradi, valjda da bi mogao da stavi još dva stola za goste. A zbog tog rušenja čitav taj deo zgrade počne da se krivi kao krivi toranj u Pizi, i to toliko da podstanari koji su iznad tog lokala sami plate radnike da postave veliki metalni stub, kako im ne bi pao balkon. Zbog ugrožavanja statike čitave zgrade, ljudi se požale opštini, a tamo im kažu - tužite privatno. Čekajte, narod može da pogine u tom poslovnom objektu, može i onaj koji živi iznad, a umesto da preispitaju tu građevinsku radnju koja je preduzeta, a koja je jako opasna, oni kažu "ne tiče se to nas, vi to privatno rešavajte"? Ili, u zgradu se, u deo Poslovnog prostora, useli čovek, koji sa porodicom koristi sve što mu se pruži, ali zato svi ostali stanari plaćaju i njegove Infostan troškove, jer on godinama nije ni postojao u evidenciji. A i dalje živi tamo, u poslovnom prostoru. Ili, ponudimo opštini da kao stanari zajedno finansiramo renoviranje zajedničkog hodnika, koji je prokišnjavao i mogao da se uruši jer je u pitajnu kara-tavan. Dve godine budemo bez odgovora, a onda dođu radnici koje je poslao opštinski Poslovni prostor, pa zazidaju sva sijalična mesta i sve prekidače, a hodnik ofarbaju u žuto, iako to niko nije tražio. A i ko da traži da živi u mraku!? Taj hodnik je bio mračan sve dok se u njemu nije desio napad na jednog radnika kladionice, pa je jedan stanar, sam, iz svog objekta, izvukao kabl i stavio sijalicu u hodnik, da bar vidimo kuda koračamo - kaže Darko.

On i njegova majka Vesna Nikolić već 14 dana, svakodnevno, stoji pred Opštinom Zvezdara. Odlučili su se na to kada im je u gradskom Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove, poručeno da im tamo nema pomoći, jer ta služba može samo da pismeno podseća opštinu - da je dužna da odgovara na dopise građana.

Postoji samo reagovanje ako dođe do "ćutanja administracije". Zato su Nikolići ispred opštine. I, nemaju pištaljke, nemaju transparente, niti cimaju za rukav nikog od čelnika kada prođe, i dalje ćutke.

- Samo smo tu, tiho i dostojanstveno, da svojim svakodnevnim boravkom podsećamo one koji treba da budu na usluzi građanima koji su ih izabrali, da te građane svojim činjenjem i nečinjenjem ne smeju da maltretiraju. Mi na to više ne pristajemo. I, na to ćemo ih podsećati svakodnevno. Često vidimo neke od njih kad dolaze na posao, kada prave pauzu, ili kada završavaju sa radom. Mnogima se primeti i stid u očima, pre nego što ubrzaju korak pokraj nas. Teški su sudari sa savešću, znam. Ali, mi im ne želimo ništa loše. Naprotiv. Samo da, svi zajedno, počnemo da živimo kako dolikuje ljudima. Mi smo počeli. Oni su na potezu. Oni, ili za njih nadležne službe - poručuje Darko.