KAKO SE ČUVA ISTORIJSKI SPOMENIK OD IZUZETNOG ZNAČAJA
Zgrada carine zarasla u korov!
Na oronuloj fasadi jedne kuće u centru Zabrežja, pored dve limene table, na koje su upisani broj i naziv ulice u kojoj se nalazi to staro zdanje, prišrafljene su i dve mermerne ploče. Jedna je u spomen junaka sa Solunskog fronta, a druga je posvećena prvom srpskom diplomatskom pismu, koje je napisano upravo u ovoj, danas gotovo zaboravljenoj varoši nadomak Obrenovca.
Nekadašnja carninarnica u centru Zabrežja
Ipak, iz nekog nepoznatog razloga, na fasadi, sa koje je malter već odavno počeo da otpada, nedostaje podatak da je ova gotovo potpuno napuštena kuća pre jednog veka bila zgrada srpske carine. Izgrađena je davne 1911. godine na desnoj obali reke Save, koja je tada delila Srbiju od Austrougarske. O ovoj kući danas više niko ne brine i pored toga što je u katastru utefterena kao „istorijski spomenik od izuzetnog značaja”, pa je, kao takva, navodno pod zaštitom države!?
Carinici nosili posebna odela
Carinarnica je počela sa radom na Jovanjdan 1914. Zaposleni su u bili obučeni u posebna odela i nosili su obavezan štap. Ispred carinarnice je neprekidno stajao stražar. U dvorištu je postojao hladnjak, gde su se činovnici krepili rakijom. Stvaranjem Kraljevine Jugoslavije, 1918. godine, carinarnica u Zabrežju prestala je sa radom.
Jela Ristić, tetkica u Osnovnoj školi „Posavski partizani“, vrlo dobro zna da živi u sobi u kojoj je pre 100 godina Bora Dimitrijević, tadašnji upravitelj Carine, udarao pečate na dozvole za izvoz robe u susednu carevinu.
- Pre nas, ovde su živeli školski učitelji. Druga polovina kuće je zapuštena, naročito posle poplave. Tamo godinama niko ne ulazi - šapatom objašnjava Jela.
Prvi ćumruk, kako se tada zvala carinarnica, koji je potpuno obrastao u korov i koprivu, danas ničemu ne služi, osim što je Jela, iz praktičnih razloga, na jedan njen zid zakačila kanap na kojem prostire opran veš. Godinama unazad, hroničar malene savske varoši Momčilo Srećković upozorava gradske oce na nebrigu kojoj je izložena nekadašnja srpska carina.
Momčilo Srećković
- Slaba vajda, sinovac. Nikoga to ne interesuje. Narod koji ne vodi računa o svojoj prošlosti sigurno neće imati ni bogzna kakvu budućnost - zagledan u oronulu zgradu više za sebe konstatuje Momčilo.
Nekad centar Srbije
Zabrežje je početkom prošlog veka bilo centar Srbije. Sva roba, koja je pristizala u ogromnim količinama, pre nego što bi bila izvezena u susednu carevinu, morala je da prođe carinsku kontrolu. Grad je zbog toga bio preplavljen trgovcima, ali i običnim svetom. U centru varoši radilo je desetak kafana i čak dva hotela, čije su sobe, zbog velikog interesovanja, bile rezervisane i po nekoliko meseci unapred. Od nekadašnje stare slave nije ostalo ništa.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |