ISPOVEST JEDNOG OD ŽIVIH ZATRPANIH RADNIKA U ZEMUNU

Živim sa strahom da nikada neću prohodati!

Autor: Ana Dimitrovska | 18.03.2013 - 17:28:00h | Komentara: 1

Nekada je imao sve. Pristojan posao, novca da ne brine za porodicu i mogao je da hoda. Danas Brane Obadić (61) vodi bitku za opstanak, a život mu se sveo u četiri zida i invalidska kolica. Sve zbog ljudske nemarnosti koja je dovela do tragedije na gradilištu u zemunskom naselju Kalvarija u kojoj je sa četvoro kolega živ zatrpan, a jedini preživeo.

Sudbina je, ipak, kaže Brane, bila milostiva u najvažnijem - ima porodicu, na koju je ponosan, i nadu da će ponovo hodati.

Ne odustajem: Obadić teško povredio kičmu u nesreći

Ne odustajem: Obadić teško povredio kičmu u nesreći | Foto: Đorđe Kojadinović

- Verujem da ću uspeti da stanem i ustanem iz ovih kolica - ozarenog lica obećavao je Brane kada smo ga posetili trudeći se da se jakim rukama pridigne iz invalidskih kolica.

- Moram da imam i imam snagu da se svaki dan dižem i radim na tome da iz kreveta mogu da ustanem, a onda pomoću štaka osnažim da samostalno siđem niz stepenice. Svestan sam svoje situacije i moram da budem uporan - kaže Obadić.

Svaki dan vežba na razboju koji mu je napravila supruga

Svaki dan vežba na razboju koji mu je napravila supruga | Foto: Đorđe Kojadinović

Od odbornika do fizikalca
Brane Obadić je po struci pravnik i do pre deset godina je radio kao direktor u preduzeću u Novom Kneževcu. Firma je otišla u stečaj, a u pronalaženju novog posla nije mu išlo na ruku to što je nekada bio jedan od prodemokratskih obornika u tom gradu. I on i Mira su ostali bez posla i od tada je, kako kaže, radio najteže poslove na njivama i građevinama kako bi prehranio porodicu. “Bilo je dana kad nismo imali ni dinar”, priseća se Brane.

Ali, do ovakvog razmišljanja je sa svojom suprugom Mirom prošao trnovit put. Od nesreće, koja se dogodila 29. septembra 2011. godine, život im se surovo okrenuo naopačke. Bol od teške povrede kičme, koja je usledila kada ga je zemlja pokopala na gradilištu smrti, radeći na crno za nadnicu od 1.200 dinara, dodatno su pojačavali finansijski problemi.

- U tom stanju polusvesti i jakih bolova koje sam trpeo, boleo me je i krevet na kom ležim. Imao sam strah zato što na tom gradilištu nisam bio prijavljen za stalno, razmišljao sam o kreditima, znao sam da moji nemaju novca. Da li ću preživeti? Šta će s njima biti? To su bile strašne misli. Tog dana mi je u posetu došao gradonačelnik Dragan Đilas. Jako mi je stisnuo ruku i rekao:

“Jako mi je žao što ste povređeni i još veća je tragedija što ne znamo koliko ih je još nastradalo”. Rekao mi je da brinem samo o oporavku, a da će sve ostalo biti u redu. Kada mi je to rekao, pomislio sam da nema razloga više da brinem. Ne mogu da vam opišem koliko mi je to tada značilo - priča Brane i navodi da je posle nekoliko meseci rehabilitacije uspeo da stane na noge i to odmah javio Đilasu.

U tragediji su poginula četvorica radnika

U tragediji su poginula četvorica radnika | Foto: Masanori Jošida

- Čovek koji je primio moj bol pruživši mi ruku i utešio kada mi je to bilo najpotrebnije zaslužuje da mu prvom javim da sam stao na noge - osmehujući se ali i sa setom prisećao se Brane prvih dana nakon tragedije, dok je njegova supruga Mira (56) uporno brisala suze. Ona je za nesreću saznala sa televizije.

Rukovodioci gradilišta čekaju presudu
U tragediji na gradilištu poginuli su radnici Dušan Kadrijević (18), Vladimir Vasić (26), Milan Brajenović (20) i Nikola Knežević (24). Pred Višim sudom u Beogradu zbog stravične nesreće vodi se postupak protiv Stevana Stevanovića (63), vlasnika firme “Grading SS”, poslovođe Nedeljka Ilića (62) i Mileta Svetozarevića (56), prvog čoveka “Tehnomenadžera” i podizvođača radova.

- Pozvala sam sina Vuka i rekla mu: “Sine, tata je nastradao”. Nisam imala novca da odem u Beograd, već su mi za to pomogle prve komšije. Niko od lekara nije želeo da mi da prognozu... Pošto sam znala da ga ljudi za koje je radio na građevini nisu isplatili, uzela sam Branetov mobilni i redom počela da zovem. Jedan od njih je došao u “land roveru”, onako bezbrižan, drugog sam zvala i rekla da mom suprugu duguje 17.000 dinara, a on meni onako začuđeno: “Zar toliko?” Bila sam besna na njih jer su se bogatili na tuđoj muci - brišući suze priča Mira, koja je svom suprugu, zajedno s ćerkom i sinom, najveći oslonac.

- Sve što sam ja zabrljao ona je ispravljala - ubacuje se Brane, kome je supruga sama napravila razboj na kom svakodnevno vežba.

Porodica najveća podrška

Porodica najveća podrška | Foto: Đorđe Kojadinović

On nema medicinsku pomoć u kući, po mesec dana ne izlazi iz svog doma jer u zgradi nema lift, nisu mu odobrili da ide u banju o trošku države i dobija mizernu invalidsku penziju.

- Ima perioda kad me uhvati bes i pitam se zašto je sve to moralo da se desi. Stalno se prisećam onih mladih ljudi koji su izgubili život... Te dece više nema. Veoma sam ljut na poslovođe, jer je ova tragedija mogla da bude izbegnuta - kaže Brane i dodaje:
- Ume da me obuzme strah da možda više nikada neću prohodati, a želim da mogu svojoj deci da pomognom da imaju ono što su zaslužili. Sva moja težnja je ka tome i zato moram da verujem i budem uporan.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Kurcanja Vreme: 18.03.2013 20:15h

Lepo napisan tekst . Ali i tuzna istina da onaj ko je bio dobar direktor , veliki drug i izuzetan suprug i roditelj , u mestu gde je DS na vlasti , nije mogao da dobije lecenje u Kanjiskoj banji . Jedino nije ostao zaboravljen od svojih drugova ali oni nisu na vlasti , '(obicni su ljudi) a o njegovom odlasku u banju odlucuje komisija u kojoj glavnu rec vodi osoba od preko sedamdeset godina .

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs