Marija Sevilja došla je sa sinom Tajronom u Australiju 2007., kada je dečak imao tek dve i po godine. Šest meseci kasnije dečaku je dijagnostikovan autizam, ali Marija nije pala u očaj. Brinula je o njemu ipodizala ga, dok je u isto vreme studirala.

Nakon što je završila školu i postala medicinska sestra, dobila je posao na jednoj klinici. Marija je uradila sve da svojoj porodici obezbedi bolji život, ali stvari nisu išle lako.

Naime, njena radna viza odbijena je zbog "medicinskih kriterijuma". Baš taj izraz upotrebile su emigracione vlasti koje su je odbile 30. marta. Mariji je u tom trenutku ostalo samo 28 dana za žalbu, nakon čega joj se, sa sinom, sledila deportacija.

Ali, nije se dala... Pokrenula je onlajn peticiju sa zahtevom ministru za emigracije Piteru Datonu, koju je potpisalo 124.000 Australijanaca.

"Tajron nije teret, on je radost. On ne može da priča, ali čuje i dalje doživljava svet. On je srećno dete i svojim prisustvom podiže raspoloženje u prostoriji u kojoj se nalazi. On ne uzima nikakve lekove i pohađa specijalnu školu. Ideja da ne može da doprinese zbog svog stanja nije u redu. Ljudi s autizmom mogu da budu odlični u čitavom nizu stvari, samo treba da dobiju šansu!", napisala je Marija u peticiji i dodala da na Filipinima nema rođake koji bi malom Tajronu mogli da pruže adekvatnu negu, kao i da je jedini jezik koji dečak razume engleski.

Tajronov prijatelj Itan Egart izjavio je za lokalne medije da njegov drug zna da čita i vozi bicikl.

- Išao sam u vrtić s njim i znam da ne može da priča, ali služi se znakovnim jezikom i komunicira s nama. Ako on može s nama i mi možemo s njim, zašto ne bi mogao da ostane - upitao je Itan.

Marija Sevilja je u peticiju dodala i video, na kojem je snimila svog sina kako bojicama na papiru piše poruk ministru za emigracije: "Drago gospodnioe Daton. Mogu li ostati u Australiji, molim vas?" Time je, naime, ne samo pokušala da utiče na emocije potpisnika peticije, već i dokazala da njen sin ume da piše.

Za slučaj su se ubrzo zainteresovali i tamošnji mediji, a podrškla je strigla i od Marijinih kolega s posla. Njena šefica Sara Vilkinson izjavila je da je Marija izvrsna radnica, fokusirana na pacijente, rođeni lider koji završava poslove, kao i da je njen doprinos društvu veći od potencijalnih troškova lečenja njenog sina.

- Ona zbog svega toga zaslužuje da sa svojim sinom ostane u Australiji - rekla je Marijina šefica.

Naravno, pritisak je urodio plodom i Marija i njen sin Tajron ostaju u Australiji. Barem za sada. Naime, ministar Daton je izjavio da bi u ovom slučaju trebalo izaći u susret toj porodici. Marija i Tajron dobili su vizu na još tri meseca, dok federalne vlasti ne odluče da li će ih definitivno deportovati.

Australijsko zakonodavstvo sprečava da njihovo državljanstvo i radne vize dobijaju ljudi koji bi mogli da budu na teretu poreskih obveznika. Pošto se lečenje od autizma smatra teretom, Tajron i njegova majka su se našli pred deportacijom.

U Australiji je već bilo nekoliko slučajeva u kojima su porodice emigranata deportovane zbog bolesne dece, ali su peticije i buka koja se dizala u javnosti u nekoliko slučajeva uspevali da pobede sistem. Da li će tako biti i u slučaju Marije i Tajrona Sevilja, znaće se za tri meseca.