Ovo nije prvi put da je Grčka na rubu bankrota, pošto je već jednom oborila rekord kada je u tećničkom bankrotu 2012. godine restrukturirala dug od 138 milijardi dolara. Tada su joj u pomoć priskočile ostale članice evrozone, za šta su, kako ocenjuje portal, ovoga puta male šanse.

Grčka vlada je prošlog petka prekinula pregovore sa evropskim zvaničnicima, nakon što je ostvaren nedovoljan napredak u dogovoru o planu otplate duga i ekonomskim reformama. Grčka je za 5. jul sazvala referendum na kome će se građani izjasniti o predlogu EU i Medjunarodnog monetarnog fonda.

Tehnički bankrot Grčke iz 2012. godine je, kako ocenjuje Si-En-En, zasenio bankrot Argentine iz 2001. godine, kada je ta latinomaerička država bankrotirala po osnovu duga od 95 milijardi dolara. Iako postoje određene sličnosti izmedju dve države, stručnjaci upozoravaju da bi potencijalni bankrot Grčke mogao imati daleko teže posledice, navodi Si-Si-En.

Grčka neće odmah završiti u bankrotu nakon što propusti uplatu MMF-u, jer ta institucija obično daje rok od mesec dana nakon propuštene uplate, pre nego što službeno objavi bankrot dužnika. Ipak, međunarodna tržišta će verovatno od 1. jula gledati na Grčku kao da je u bankrotu.

Šta god da se dogodi u Grčkoj, proces oporavka će biti vrlo dug. Argentina je, kako navodi Si-En-En, i dalje u bankrotu, a ključna razlika je u tome što je dug Grčke četiri puta veći od tereta duga Argentine, a privreda Grčke je tek polovina obima privrede Argentine.

Iako bi bankrot Grčke mogao biti najveći u istoriji kada su u pitanju države, američka banka Liman braders je 2008. godine bankrotirala sa 600 milijardi dolara duga. Iznos duga Grčke će biti manji, te neće imati toliki uticaj na globalni finansijski sistem kao što je to imao Liman braders, ali će imati veliki negativan uticaj na stanovništvo.

Si-En-En je pomenuo neke od najgorih bankrota od 2000. godine, od kojih je na prvom mestu bankrot Grčke iz marta 2012. po osnovu duga od 138 milijardi dolara. Uprkos tehničkom bankrotu, Grčka se izvukla zahvaljujući pomoći zemalja evrozone.

Na drugom mestu je bankrot Argentine iz novembra 2001. godine po osnovu duga od 95 milijardi dolara. Argentinska valuta dugo je vremena bila izjednačena sa američkim dolarom, što se pokazalo pogubnim za ekonomiju zemlje. Slično kao i u Grčkoj, bankrot je započeo zatvaranjem banaka, a njene privreda je za samo godinu dana pala na trećinu ranijeg obima. Argentina je u julu prošle godine završila u tehničkom bankrotu kada je propustila uplatu medjunarodnim kreditorima.

Treći najveći bankrot u vrednosti od 7,9 milijardi dolara je zabeležila Jamajka u februaru 2010. godine. Preterana državna potrošnja koja je trajala godinama i visoka inflacija gurnuli su Jamajku u bankrot pre pet godina. U to vreme je preko 40 odsto državnog budžeta odlazilo na otplatu duga. Ova privreda, koja zavisi od turizma, uzdrmana je 2008. godine nakon izbijanja krize u SAD-u.

Četvrti najveći državni bankrot u istoriji je imao Ekvador, kada je u decembru 2008. godine bankrotirao po osnovu duga od 3,2 milijarde dolara. Vlada u Ekvadoru jednostavno je prestala da plaća dugove medjunarodnim kreditorima, tvrdeći da je dug "nemoralan". Iako je bila u stanju da otplaćuje dug, vlada je namerno obustavila plaćanja prema poveriocima.