alo.rs Svet
ZARADE MOĆNIKA
Bolje je biti Li nego Putin i Obama!
Godišnja primanja svetskih lidera kreću se, ređe, od nekoliko hiljada dolara, veći broj inkasira od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada dolara, a poneki zarade godišnje milione. Više od cifara, međutim, priču o primanjima svetskih vođa čine odmeravanja, proporcionalno veličini zemlje, broju stanovnika i odnosu prema prosečnoj plati njihovih sunarodnika.
Li Hsijen Lung | Foto: Profimedia
Premijer Singapura, države koja leži na 710 kvadratnih kilometara i ima tek nešto više od pet miliona stanovnika, Li Hsijen Lung godinama je na čelu liste najplaćenijih svetskih lidera. Njegova godišnja plata od preko dva miliona dolara ravna je ukupnim primanjima nekolko čelnika većih zemalja, uključujući lidera najmnogoljudnije zemlje Si Đinpinga čija se plata procenjuje na 40 hiljada dolara godišnje i šefa Bele kuće Baraka Obamu koji u najvećoj svetskoj ekonomiji sa više od 300 miliona stanovnika, godišnje prima oko 400 hiljada dolara.
Barak Obama
Slična suma od 425 hiljada dolara Obaminog zemljaka po ocu, predsednika Kenije Uhuru Kenjatu, međutim, čini proporcionalno najbogatijim predsednikom sveta. Za razliku od plate Baraka Obame koja je oko osam puta veća od prosečnog primanja Amerikanaca, Kenjata zarađuje čak 240 puta više od proseka sugrađana. Na drugom kraju lestvice je indijski premijer Manmohan Sing, koji se sa nekoliko hiljada dolara mesečno u jednoj od najmnogoljudnijih i najbrže rastućih ekonomija uklapa u BDP po glavi stanovnika Indije.
Pojedini svetski lideri, opet, primanja usklađuju sa ekonomskim stanjem države. Tako je predsednik Tunisa Monsef Marzuki odlučio da dobrovoljno smanji mesečnu neto platu od 9.100 evra za dve trećine, dok se vlada te zemlje bori sa teškom finansijskom situacijom, koju naziva „kritičnom“:
- Suočavamo se sa finansijskom i ekonomskom krizom. Država mora da posluži kao primer. Zato sam odlučio da smanjim platu predsednika republike na jednu trećinu u odnosu na njen sadašnji nivo - saopštio je Marzukijev kabinet.
S druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin rešio je sredinom aprila da ukazom poveća platu sebi i premijeru Dmitriju Medvedevu za dva i po puta. Putin je svoju novu godišnju platu od oko 196 hiljada evra i Medvedevljevu od oko 227 hiljada evra obrazložio činjenicom da su oni do sada bili faktički najniže plaćeni predstavnici najviše vlasti. Njihova plata, kaže Putin, nije povećavana ni kada je bilo opšte povećanje primanja, pa se sada to, sa zakašnjenjem, „usklađuje“.
Funkcioneri u međunarodnim institucijama uglavnom mogu da pozavide na platama evropskim čelnicima. Godišnja primanja najbolje plaćenog visokog zvaničnika UN, generlnog sekretara Ban Ki Muna je 7,5 odsto niža od plate evropskog komesara i 27 odsto manja od predsednika Evropske centralne banke (ECB).
Najbolje plaćeni funkcioner EU je aktuelni predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi koji mesečno zarađuje 31.177 evra ili 374.124 evra godišnje. Prema pisanju briselskog magazina „Juropijan vojs“, evropski komesari i članovi Evropskog suda pravde imaju mesečna primanja od 21.275 evra ili godišnju platu od 255.300 evra.
Evropski lideri u odnosu na briselske zvaničnike zarađuju znatno skromnije. Godišnja zarada nemačke kancelarke Angele Merkel je 204.192 evra. Najbolje plaćeni italijanski državni funkcioner je predsednik italijanskog Saveta koji godišnje zarađuje 207.630 evra. Godišnja plata britanskog premijera iznosi 173.323 evra. Ne čudi zato izjava finskog premijera da mu je želja da postane - funkcioner EU.
VELIKE PLATE BRISELSKE
Do 2009. godine članovi Evropskog parlamenta primali su istu platu kao njihove kolege u nacionalnim skupštinama. Tako se događalo da evroparlamentarac iz Italije zarađuje četiri puta više od onog koji dolazi iz Španije. Od 2009. je ta praksa promenjena u standardizovanu mesečnu platu za sve evroparlamentarce od blizu osam hiljada evra.
Ali, to nije sve. Uz platu imaju pravo na 4.299 evra mesečnih troškova za kancelarije, naknadu za putovanja na zasedanja u Brisel i Strazbur i 4.243 evra za poslovna putovanja na druge destinacije. Dobijaju i dnevnice od 304 evra za prisustvovanje parlamentarnim zasedanjima, a od zdravstvenih troškova vraća im se dve trećine.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs