Jedna majka iz Novog Južnog Velsa uskoro će pred sud, optužena da je sprečila brigu o detetu i podvodila dete. Očekuje se još optužbi.

Slučaj je, kako navode mediji "Ferfaksa", zaoštrio pitanje o tome kako vlasti zadužene za dečju zaštitu, kao i šira društvena zajednica, nisu uspele da intervenišu i zaštite, ne samo ovu generaciju dece, nego i prethodnu. Familija, za koju je rečeno da se preziva Kolt, selila se iz države u državu više puta, a službe za zaštitu dece, bazirane po državama, nisu obraćale pažnju, uprkos tome što su neki od članova familije dobijali naknade iz federalne kase.

Deca su, kako je otkriveno, živela u grupi od oko 40 osoba u uslovima koji su 2012. šokirali socijalne radnike i policiju. Više njih bilo je neuhranjeno i većina nije bila u stanju da razgovara kako treba, a retko su posećivali školu. Nije im bila omogućena zubna i opšta medicinska briga, pa su imali ozbiljne probleme sa šupljim zubima, trpeli su bakterijske infekcije zbog nečistoće i druge probleme.

Deo njih je imao teškoće sa sluhom i vidom, neki su pokazivali ozbiljno zaostajanje u razvoju. Neka deca nisu bila u stanju da koriste četkicu za zube, peru kosu, koriste toalet-papir ili se sama kupaju. Nisu imali struje, tekuće vode ni toalet. Živeli su u prikolicama punim smeća, opušaka i prljave odeće.

Najšokantnije od svih otkrića dogodilo se kada su deca odvedena kod društvenih službi. Naime, od njih 12, samo jedno imalo je roditelje sa kojima nije bilo i u nekoj drugoj rodbinskoj vezi. Dečji sud zahtevao je genetske dokaze. Po tim dokazima, u familiji se incest ponavlja iz generacije u generaciju. Moguće da je incest i jedan od razloga što su se nastanili na izolovanoj farmi. Genetski test pokazao je da petoro dece ima roditelje koji su, inače, bliski rođaci.

Postoje četiri majke o čijoj je deci reč, a tri od njih su sestre - Ronda (47), Beti (46) i Marta (33). Četvrta majka Rejlin (30) je Betina najstarija ćerka koja ima 13 dece. Njih četiri suprotstavljale su se genetskom testu i kao očeve ponudile imena ljudi koji su mrtvi ili nestali.

Otkako su deca predata na društvenu brigu, više njih počelo je da se neprimereno seksualno ponaša, a devojčice od svega osam godina pričale su svojim negovateljicama potresne priče o seksualnom zlostavljanju, često od svoje braće i rođaka, koji su takođe bili maloletni. Uprkos tome što su o tome govorile svojim majkama, ništa nije preduzimano.

Cela priča je potresna, ali zaslužuje da bude ispričana zato što obelodanjuje kako je više generacija dece prošlo bez pažnje sistema za njihovu zaštitu, navodi "Ferfaks", dodajući da su sva imena izmenjena da se ne bi identifikovala deca. Živeli su nedaleko od malog mesta koje se nalazi u blizini Kanbere, na području mahom poznatom po ovčarstvu. Reporteri izveštavaju kako su lokalni stanovnici mirne doline na jugozapadu NSNj u julu videli tri policijska džipa, policijski autobus i ambulantna vozila kako stižu na stari put prema farmi.

Onda je celi postupak počeo: u septembru je odluku od odvođenju dece doneo i sud, a protiv roditelja je izdat nalog o zabrani približavanja deci. Nema sugestija da je familija pripadala nekom religijskom kultu. Dve sestre su 2009. platile umereni iznos za kupovinu zemlje od lokalnog farmera i nedugo zatim iz druge države doselili su i ostali.

- Na dan kad su stigli, izgledalo je kao da je cirkus došao u mesto - kazao je jedan komšija. - Kola sa prikolicama, vozila puna dece.

Nedugo po dolasku, Koltovi su privukli pažnju policije i ministarstva obrazovanja jer nisu slali decu u školu. Obrazovne vlasti nisu bile u stanju da nađu vrlo dobro

skrivenu farmu, ali ih je našao lokalni policajac i upozorio da moraju da upišu decu. Mlađi su upisani u malu školu, sa povremenim učiteljima, a stariji u srednju.

- Osim buke motornih testera, oni nas nisu posebno brinuli - rekao je komšija. - Znao sam da tamo žive deca, ali nikad nisam čuo da se neko igra ili smeje.

Familija je viđana u kupovini, a dvojica muškaraca radila su za opštinu. Ljudi su takođe obarali drva i prodavali za ogrev. Dobijali su i novac od Centrelinka.
Ipak, nije sve bilo kako treba. Deca su povremeno dolazila u školu, više njih bila su premršava i nosila su prljavu odeću. Uskoro, nastavnici i lokalni vozač autobusa počeli su da skreću pažnju vlastima na stanje dece. Ali, trebalo je dve godine pre nego što su društvene službe reagovale.

Predstavnik za štampu Ministarstva za porodicu i društvene službe kazao je da su deca sada bezbedna i da žive sa starateljima. Ministarstvo je odbilo da objasni zašto im je trebalo dve godine i sedam izveštaja o rizicima po decu dok ona nisu sklonjena na sigurno mesto.