“U početku sam se nadala. Prvo sam mislila da su nešto pogrešno snimili, pobrkali skenove, da je sve samo velika zabuna. Mozak vam radi jako čudne stvari kad u nešto ne želite da poverujete. Počnete da izmišljate stvari”, rekla je Birtanina majka Debi Zigler.

Nakon temeljnog istraživanja, Britani je otkrila da je zdravstvena zaštita za bolesnike kakav će ona postati u Kaliforniji ograničena i da će tretmani uništiti i ono malo vremena što joj je ostalo.

“Razmišljala sam da umrem u bolnici u San Francisku. Ali čak i uz teške lekove mogla bih osećati bol koja je otporna na morfijum, prolaziti kroz promene ličnosti i gubitak verbalnih, kognitivnih i motoričkih funkcija u svim oblicima”, kazala je Britani.

Nedugo nakon toga odlučila je da se preseli u Portland, gde može iskoristiti zakon koji omogućava mentalno sposobnim, ali smrtno bolesnim odraslim osobama kojima se predviđa manje od šest meseci života, da okončaju sopstveni život uz pomoć supstanci koje prepisuje doktor.

“Pijem lekove nedeljama. Nemam poriv za samoubistvom. Da ga imam, popila bih to sve već odavno. Ne želim da umrem. Ali umirem. I želim da umrem pod sopstvenim uslovima”, napisala je Mejnard za CNN.

Zakon o dostojanstvenoj smrti na snazi je u Oregonu, Vašingtonu, Montani, Vermontu i Nju Meksiku, a to je ono što Mejnard ima nameru da promeni u poslednjim nedeljama svog života.

Pre tri dana pokrenula je kampanju Britani Mejnard Fond u saradnji s neprofitnom organizacijom “Compassion & Choices”. Pokušavaju da zajedno podignu svest o potrebi za time da se ovakva smrt omogući širom SAD-a.

U videu Mejnard objašnjava osećaj olakšanja kad je shvatila da neće morati da pati. Umesto toga, data joj je opcija da umre u krevetu, okružena porodicom i prijateljima, slušajući muziku koju voli. Odabrala je da to učini 1. decembra, nakon proslave suprugovog rođendana:

“Nadam se da ću uživati u ovo malo dana koji su mi preostali na prekrasnoj Zemlji i provesti na vazduhu što je više moguće, okružena onima koje volim. Nadam se da ću umreti mirna”, kazala je.