Kao partnera u ovom projektu NASA je odabrala teksašku kompaniju "Ad Astra Roket Kompani", koja treba da razvije pogon VASIMR (Variable SpecifioS Impylse Magnetoplasma Roceket).

Ovaj motor uz pomoć elektromagnetskih talasa jonizuje i zagreva gorivo, gasove poput argona ili ksenona, i pretvara ih u plazmu koja se potom ubrzava pomoću magnetnih polja.

Gas se prvo ubacuje u šuplji cilindar, u kojem se pomoću antene "bombarduje" elektromagnetskim talasima koji zatim iz atoma izbacuju elektrone pa nastaje hladna plazma, sastavljena od jona i slobodnih elektrona.

U drugoj fazi elektromagnet sabija jonizovanu plazmu kao što dizne sabijaju gasove u klasičnim raketnim motorima.

U delu motora poznatom kao ICH plazma se zagreva na milion stepeni Kelvina, što je 173 puta veća temperatura od one na površini Sunca, koja iznosi 5.778 Kelvina.

Poslednji deo motora usmerava elektrone i jone u pravcu suprotnom od kretanja rakete brzinom od oko 50.000 metara u sekundi!

Novi pogon ne bi se koristio za polijetanje, odnosno za izlazak iz gravitacijskog "zagrljaja" i atmosfere Zemlje, već za ubrzanje na međuplanetarnom putovanju.

"To je raketa drugačija od svih dosadašnjih - raketa na plazmu", objašnjava dr. Frenklin Čang-Dijaz, bivši astronaut na "šatlovima" i direktor kompanije "Ad Astra".

U područjima bližim Zemlji i Suncu nove misije moći će da koriste solarnu energiju, dok će se na putovanjima dalje od Sunca prema Marsu koristiti nešto moćniji pogon, najverovatnije nuklearni.

U optimalnim uslovima zamišljena raketa mogla bi da do Marsa stigne za samo 39 dana. To bi značajno smanjilo stres i opasnosti putovanja (izloženost zračenju) ljudske posade.

NASA je sa kompanijom potpisala ugovor od deset miliona dolara koji predviđa konstrukciju prototipa motora koji bi mogao raditi punom snagom najmanje 100 sati.

Delovi motora već su prošli brojna testiranja, a prvo pokusno lansiranje očekuje se u 2016. godini.