alo.rs Svet
OD RADNIKA DO GENIJA
Dobio udarac, povredio mozak i postao Ajnštajn! (VIDEO)
Pre 12 godina Džejson Padžet je napustio fakultet kako bi radio u očevoj prodavnici nameštaja, kada mu je jedna pljačka u karaoke baru u Vašingtonu zauvek promenila život.
Tada, 31-godišnji Džejson s modernom frizurom i dobrim kolima živeo je za žurke, ali nakon duboke moždane traume počinje da gleda svet potpuno drugim očima i biva opsednut matematikom i fizikom.
Džejson je tada dobio dijagnozu koju ima samo 40 ljudi na svetu, takozvani stečeni naučni sindrom usled kojeg nekad “normalni” ljudi posle povrede mozga postaju veoma vešti u matematici, umetnosti ili muzici.
O svom iskustvu Padžet je opisao u memoarima koji će danas biti predstavljeni - “Zaglavljen kao genije: Kako me je povreda mozga učinila matematičkim genijem”.
Sve je počelo te noći, 13. sdeptmebra 2002. godine kada je Padžet otišao u karaoke bar blizu svoje kuće gde su ga opljačkali.
Dva muškarca napala su ga sleđa i udarila u potiljačni deo glave i Džejson je ostao bez svesti.
U bolnici su mu lečili podliven bubreg, ali je već iste večeri pušten kući.
Sledeće jutro, Džejson se probudio i shvatio da mu je percepcija skroz izmenjenja i da vidi detalje koje ranije nije primećivao.
Odvrnuo je slavinu i primetio da “linije izlaze z toka”.
- Prvo sam počeo da brinem za sebe, ali bilo je toliko predivno da sam samo stajao tamo i buljio u to - ispričao je on za Njujork Post.
Padžet je prestao da ide na posao i sve vreme provodio proučavajući matematiku i fiziku fokusirajući se na fraktale, odnosno ponavljajuće geometrijske šare.
Džejson Padžet
O svom iskustvu Padžet je opisao u memoarima koji će danas biti predstavljeni - “Zaglavljen kao genije: Kako me je povreda mozga učinila matematičkim genijem”.
Sve je počelo te noći, 13. sdeptmebra 2002. godine kada je Padžet otišao u karaoke bar blizu svoje kuće gde su ga opljačkali.
Dva muškarca napala su ga sleđa i udarila u potiljačni deo glave i Džejson je ostao bez svesti.
U bolnici su mu lečili podliven bubreg, ali je već iste večeri pušten kući.
Sledeće jutro, Džejson se probudio i shvatio da mu je percepcija skroz izmenjenja i da vidi detalje koje ranije nije primećivao.
Odvrnuo je slavinu i primetio da “linije izlaze z toka”.
- Prvo sam počeo da brinem za sebe, ali bilo je toliko predivno da sam samo stajao tamo i buljio u to - ispričao je on za Njujork Post.
Padžet je prestao da ide na posao i sve vreme provodio proučavajući matematiku i fiziku fokusirajući se na fraktale, odnosno ponavljajuće geometrijske šare.
Iako je pre toga nije pokazivao nikakav umetnički talenat počeo je da crta fraktale do najneverovatnijih detalja za šta mu je ponekad bilo potrebno i nekoliko nedelja.
Ali, ovo je sa sobom povuklo još neke stvar - Džejson je pre mngoo voleo da izlazi, a sada je postao introvertan i počeo sve vreme da provodi kod kuće, stavljajući ćebad preko prozora i odbijajući goste.
Postao je i opsednut bakterijama i umeo je da pere ruke dok mu skroz ne pocrvene od trljanja i čak nije hteo da zagrli spopstvenu ćerku dok i ona ne opere ruke.
Prvo je pomislio da ludi, a onda je na BBC video dokumentarac o autističnim genijalcima.
- To je to. To se meni dešava. O moj bože, još neko može da vidi isto ono što i ja vidim - priseća se Džejson šta je tada razmišljao.
Nakon što je pogledao film, odlučio je da dođe do doktora Darolda Terferta, vodećeg stručnjaka u toj oblasti koju mu je i postavio dijagnozu stečenog naučnog sindroma.
Ali, ovo je sa sobom povuklo još neke stvar - Džejson je pre mngoo voleo da izlazi, a sada je postao introvertan i počeo sve vreme da provodi kod kuće, stavljajući ćebad preko prozora i odbijajući goste.
Postao je i opsednut bakterijama i umeo je da pere ruke dok mu skroz ne pocrvene od trljanja i čak nije hteo da zagrli spopstvenu ćerku dok i ona ne opere ruke.
Džejsonova knjiga u centru pažnje javnosti
- To je to. To se meni dešava. O moj bože, još neko može da vidi isto ono što i ja vidim - priseća se Džejson šta je tada razmišljao.
Nakon što je pogledao film, odlučio je da dođe do doktora Darolda Terferta, vodećeg stručnjaka u toj oblasti koju mu je i postavio dijagnozu stečenog naučnog sindroma.
Trenutno u svetu od ovog sindroma “boluje” svega 40 ljudi koji su nakon povrede postali pametniji.
Padžet je počeo bolje da razume svoju situaciju kada je otišao u Finsku da ga “prouči” doktor berit Brogard.
On je uz pomoć mašina ustanovio da je Džejsonu leva strana mozga više aktivirana, a posebno deo gde “živi matematika”.
Nakon svoje dijagnoze Padžet je odlučio da iskoristi svoj novi potencijal i upiše koledž u svom kraju.
Danas, on ima 43 godine i veruje da genije čuči u svakom od nas.
- Ja sam živi dokaz da u svakom od nas ima skrivene genijalnosti. Ako se desilo meni, može da se desi bilo kome - dodaje Džejson.
Padžet je počeo bolje da razume svoju situaciju kada je otišao u Finsku da ga “prouči” doktor berit Brogard.
On je uz pomoć mašina ustanovio da je Džejsonu leva strana mozga više aktivirana, a posebno deo gde “živi matematika”.
Nakon svoje dijagnoze Padžet je odlučio da iskoristi svoj novi potencijal i upiše koledž u svom kraju.
Danas, on ima 43 godine i veruje da genije čuči u svakom od nas.
- Ja sam živi dokaz da u svakom od nas ima skrivene genijalnosti. Ako se desilo meni, može da se desi bilo kome - dodaje Džejson.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs