Istraživanjem tima naučnika sa Univerziteta u Pelotasu bilo je obuhvaćeno 3.500 beba rođenih 1982. godine koje su dojene u rasponu od jednog meseca do više od godinu dana.

Oni koji su kao bebe dojeni duže, imali su veći broj bodova na testovima inteligencije kada su odrasli, a danas imaju za trećinu veću platu od prosečne i obrazovaniji su.

Brazilski stručnjaci su naveli da su vodili računa i o raznim drugim faktorima koji mogu uticati na inteligenciju, kao što je nivo obrazovanja i dohodak roditelja, težine bebe na rođenju, starost majke na porođaju i činjenica da je pušila za vreme trudnoće.

"Mogući mehanizam koji objašnjava blagotvorni uticaj majčinog mleka na inteligenciju je prisustvo zasićenih masnih kiselina dugog lanca koje su od ključnog značaja za razvoj mozga", kazao je vođa istraživanja dr Bernardo Lesa Horta.

On je istakao da, za razliku od prethodnih, brazilska studija nudi jedinstven pogled jer obuhvata dojilje iz svih društvenih sredina.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) već godinama vodi kampanju u korist dojenja, koje promoviše kao "najefikasniji način" u zaštiti celokupnog zdravlja deteta.

SZO preporučuje dojenje u prvih šest meseci života deteta, ali priznaje da manje od 40 odsto beba u svetu koristi majčino mleko.

U studiji objavljenoj 2014. u Analima britanskog Kraljevskog društva, britanski naučnici su pokazali da dojenje u trajanju od tri do 12 meseci ima zaštitni efekat od kardiovaskularnih bolesti.