Grčka više ne može da podnese trenutno zaduženje, saglasni su stručnjaci, ali su njihova misljenja oprečna po pitanju toga ko je glavni krivac - ta zemlja ili od samog početka loš koncept zajedničke valute i to što ostale zemlje evrozone nisu na vreme reagovale i upozorile Grčku.

Ekonomsti su saglasni i da Srbija treba da nastavi sa reformama i da treba da uči na grčkim greškama i da ih ne ponavlja.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević smatra da svako zastupa svoje kratkoročne interese, a da se ne gleda dugoročno na EU kao zajednički projekat.

Kako je naveo, grčke vlasti imaju problem da udju u mere oštre štednje, jer su izbore upravo dobili zahvaljujući tome što su se zalagali protiv toga, dok su Nemci svojim biračima obećali da više neće plaćati tudje dugove.

"Kratkoročni politički interesi i sukobi dugoročno ugrožavaju Evropsku uniju" ocenio je Zečević.

On je podsetio da je Evropksa monetarna unija pravi primer federalne integracije i da nije predvidjeno da se na jednom mestu susreću "oni koji u nju ulaze i oni koji iz nje hoće da izadju".

Zečević je upozorio da je otvraranje mogućnosti izlaska iz EU i samim tim evrozone kao jedne njene komponente zahvaljujući ugovorima iz Lisabona "otvoren auto put za svaku vrstu secesionizma i ucenjivanja.

On smatra da izlazak iz evrozone ne znači automatski izlazak iz EU.

Naučni savetnik tog instutua Miroslav Prokopijević navodi da problem datira iz 2010. godine kada se pokušalo da se akutna pretvori u hroničnu krizu, jer su poslovne aktivnosti pale, a potorsnja države rasla, za šta je okidač bila finansijska kriza od 2008. godine.

Po oceni Prokopijevića, glavni krivac za celu situaciju je Grčka, jer joj je BDP "naduvan i mora da se izduva pre nego stvari krenu pozitivnim tokom".

"Teško je reći šta će biti", istakao je Prokopijević koji misli da ima dve opcije za razrešenje krize - pronalaženje trulog kompromisa kako bi se sačuvao mir u kući ili izlazak iz evrozone ako ne bude dogovora i reciprociteta obe strane.

"Davanje para Grcima je čisto bacanje para", smatra Prokopijević i dodaje da Grčka nije preduzela nikakve reforme, navodeći kao primer mere na tržistu rada.

Profesor ekonomije sa američkog Universiteta Mary Slaviša Tasić kazao je da treba videti, ne kako da se raspodeli kolač, već koje su greške dovele do njegovog smanjenja u poslednjih 20 godina.

"Ceo projekat evrozone ima vidljive greške od početka", rekao je Tasić i dodao da se 90-ih godina niko od svetskih ekonomista, osim vodećih evropkskih, nije zalagao za uvodjenje zajedničke valute, jer je Evropa prevelika, a ekonomije države članica suviše medjusobno različite.

On smatra da Grci nisu oduševili reformama, ali su ipak sproveli neke mere navodeći da je broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen za 29 odsto.

Tasić je kazao da je 2010. godine bilo jasno da Grčka mora da bankrotira i da je trebalo to pustiti da se tada desi jer se ovako "svi mrcvare, kako ona tako i ostale članice EU".

Viši naučni saradnik Instituta Goran Nikolić tvrdi da grčki dug nije ekonomski neodrživ, što potkrepljuje podatkom da je udeo grčkog javnog duga najviši u EU i iznosi 175 odsto, ali je u Japanu 230 odsto.

Grčka je u 2014. godini 4,3 odsto BDP-a morala da usmeri na plaćanje kamata na visok javni dug, koji je niži nego u Portugaliji i Italiji, isto kao u Irskoj, a samo nešto više nego u Srbiji gde je taj procenat 3,3 odsto.