"Radni dan mi počinje u osam ujutru, a završava se u osam uveče. Nema praznika, a imamo samo jedan slobodan dan mesečno. Sedimo tamo ceo dan. Moj posao je da brišem ekran. Samo to i radim, brišem telefone. Tu su dva ekrana Epl i Nokia. Kada nisam jela ili spavala brisala sam te ekrane. Nije bilo prozora niti ventilacije, smrad je bio nesnosan, ali sam se navikla", barem je tako mislila. Svakim pokretom ruke preko ekrana uništavan je deo njenog organizma. Radila je sa benzenom.

Benzen je kancerogen prve kategorije i zabranjen je u većini zemalja zapadnog sveta, u Kini, proizvođaču polovine svetskih mobilnih telefona ovaj otrov je dozvoljen. I seje horor.

"Kada sam se razbolela menadžer mi je naredio da nikome u fabrici ne kažem. Poslao je ljude za mnom u bolnicu. Nosili su torbu punu novca. Iza mojih leđa veštačenje je "pokazalo" da rak nema veze sa fabrikom, na kraju nisam dobila ni novčić. Sa mnom je gotovo", gubi glas devojka koja će nestati baš kao i majka koju je pošla da traži. Potresna je i sudbina njene koleginice koja je u fabriku otišla kao devojka, samo da bi joj mladost sprale hemikalije.

"Još kao vrlo mlada osetila sam potrebu da odem da radim. Osećala sam obavezu da olakšam roditeljima koji su toliko ulagali u moje obrazovanje. U bolnici nisam mogla da hodam, ali nisam smela da kažem majci. Otišla sam da zaradim, da olakšam teret, a sada sam ja teret", kaže Šang Đaođao, otrovana n-heksanom.

"Bio sam na 28 hemoterapija. Noge me užasno bole, osećam se kao da mi na hiljade mrava grize unutrašnje organe", kaže Ji Jeting koji ne odustaje od borbe sa leukemijom. Uskoro će ga snaći bol, njegov prijatelj je prešao granicu pucanja.

"Ime mog sina je Ming Kunpeng, upravo je napunio 26 godina. Ovo bi trebalo da bude najbolje vreme njegovog života. Umesto toga, otkrivena mu je leukemija u maju 2009. Utvrđeno je da je to posledica rada sa kancerogenim materijama - dobio je agresivan oblik raka kao posledicu trovanja benzenom", ispričao je Mingov otac. Nesrećni mladić samo je sedeo i ćutao. Šest nedelja nakon snimka ubio se skokom sa zgrade.

Sigurno ste se zapitali šta je kinesko stanovništvo nateralo da dođe čak u Srbiju, preko pola sveta daleko od rodnih gradova. Kakva te to muka natera na ovako nešto? Nepojmljiva. Ne dajte da vas "zanesu svetla" nekog njihovog velikog grada. Kina je danas država tolikih razlika da se iza solitera njihovih metropola kriju sela u kojima ljudi žive, ne na granici egzistencije, nego daleko, daleko, ispod nje.

Po podacima kineskih vlasti jedna osoba zarazi se toksičnim materijama na svakih pet sati. Većina od benzena.

"Dragi mama i tata, žao mi je što nisam tu da brinem o vama, nadam se da ćete mi oprostiti. Htela sam da skočim sa zgrade, ali nemam dovoljno snage da se popnem na krov", redovi su iz dnevnika Long, devojke od samo 19 godina.

Kompanija "Fokskon" našla se u žiži medijske pažnje nakon optužbi da je rad u njoj kao na Golom otoku, a posebne mreže postavljene su ispod prozora spavaonica da radnici ne bi mogli da se ubiju. Osamnaestoro je ipak uspelo.