OBIČAJI

Evo kako se u svetu proslavlja Uskrs!

Autor: Tanjug | 20.04.2014 - 10:20:00h | Komentara: 0

Ove godine se preklapa julijanski i gregorijanski kalendar, tako da skoro cela planeta u nedelju slavi Uskrs. Pročitajte kako se u svetu proslavlja najveći hrišćanski praznik.

jaja

Uskrs se širom sveta proslavlja na najrazličitije načine – uz tradicionalnu trpezu i zanimljive običaje, od “lova na jaja” po baštama i svečanih povorki do puštanja zmajeva, polivanja vodom i vezivanja nogu vrbovim prućem, a sve u slavu zdravlja, snage i preporoda.

U Francuskoj se na dan Uskrsa, posle tradicionale mise i potrage za skrivenim jajima po bašti, porodica okuplja oko pečenog jagnjeta na prazničnoj trpezi, a za sutradan je obično predviđen porodični izlet, dok se na jugozapadu zemlje u uskršnji ponedeljak pravi džinovski omlet.

Italijani ovaj praznik dočekuju uz “kolombu”, kolač u obliku golubice koja je simbol dobrih vesti, a sličan zlatnožuti uskršnji kolač, koji se naziva “mona”, peče se i u Španiji, ponegde i sa jajima koja se ređaju po površini pre prečenja.

Španci tokom Svete nedelje, odeveni u belo, na ulicama izvode pozorišne predstave i organizuju svečane povorke koje pripremaju nekoliko meseci ranije.

U Engleskoj, pak, na prazničnom stolu se umesto jagnjetine uglavnom služi šunka, dok su uskršnja jaja i tamo obavezan deo praznika, a tom prilikom se organizuju razne igre kako za decu, tako i za odrasle. Mali Englezi često idu od kuće do kuće tražeći slatkiše, kao što je to običaj i na Noć veštica.

Takav običaj je naročito prisutan u Finskoj, gde deca na Uskrs, maskirana u starice ili veštice, kucaju na komšijska vrata i dobijaju bombone i čokolade. Tradicija “uskršnjih veštica”, koja se naziva Virpominen, potiče iz drevne legende prema kojoj trolovi i veštice izlaze između Velikog petka i uskršnje nedelje.

Ta se tradicija upražnjavala i u Švedskoj pre 100 godina, a u skandinavskim zemljama se veruje i da na Uskrs treba ustati rano jer se tada može videti kako sunce pleše. Žuta boja sunca je, inače, boja kojom se ukrašavaju jaja u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj.

Švajcarci uoči Uskrsa ukrašavaju izvore i fontane, odajući počast vodi, koja je neophodna za život, a Uskrs je praznik obnovljenog života.

U Poljskoj nailazimo na sličan simbol: i tamo je voda, kao simbol života, deo uskršnjih praznika, a na uskršnji ponedeljak prijatelji jedni druge polivaju vodom kako bi “sprali grehe”, pa se zato taj dan i naziva Smigus Dingus, što znači “mokar ponedeljak”.

Poljaci jaja boje ili ukrašavaju lanenim vlaknima, dok se Rusi pridržavaju tradicionalnog kuvanja jaja zajedno sa ljuskom od crnog luka, koja je zaslužna za predivnu crvenosmeđu boju ovog uskršnjeg simbola.

Rusi za uskršnjom trpezom uživaju u jagnjetini na maslacu ili pečenoj šunki, za desert se slade kuličom – kolačem od kiselog testa sa rumom i šafranom, a tu je i paška, “čizkejk” u obliku piramide.

Usrks je možda jedini verski praznik koji su Rusi donekle obeležavali čak i tokom sovjetskih vremena, pa mnogi koji su rođeni u tom periodu, iako su odrasli u ateističkom okruženju, zahvaljujući dedama i babama znaju za uskršnje običaje.

pečenje

I Grci Uskrs dočekuju uz jaja i jagnjetinu, kao i “mageiricu” – supu za jagnjećom iznutricom , a svi za stolom se potom sa tri prsta “tucaju jajima”, koja su uglavnom obojena u crveno – simbol Hristove krvi, uz nezaobilazno vino, muziku i celodnevni ples.

Tokom Svete nedelje, uoči Uskrsa koji je u Grčkoj najveći verski praznik u godini, Grci kao i većina pravoslavaca poste i peku pletenice koje nazivaju “cureki” i koje se jedu u subotu u ponoć, a u crkvama se svakoga dana održavaju verske službe.

U Nemačkoj, tradicionalna “uskršnja vatra” okuplja uveče roditelje i decu, kao simbol sunca, koji slavi proleće i kraj zimskog perioda. Nemci imaju još jedan običaj – to je Osterbaum, uskršnje drvo ili žbun ukrašen obojenim ljuskama od jaja, kao plodovima koji simbolizuju povratak toplote. Deca u toj zemlji pripremaju mala gnezda u koja, kako se veruje, zec donosi čokoladna jaja.

I u Sjedinjenim Američkim Državama uskršnji zeka donosi deci čokolade, bombone i “mančmelou”. Američki predsednik na uskršnji ponedeljak organizuje veliko “kotrljanje jaja” u vrtu Bele kuće, a cilj je da se jaje najdalje otkotrlja, a da se pri tom ne razbije.

Muke Isusove

Filipinci, međutim, Uskrs obeležavaju prilično krvavim ritualima, u kojima polunagi pokajnici bičuju sami sebe po leđima bambusovim štapovima, a mnogi filipinski katolici se tokom nedelje pred Uskrs podvrgavaju nekoj vrsti smernih molitvi, verujući da se na taj način čiste gresi, leče bolesti, pa čak i ispunjavaju želje.

Umesto čokoladnih jaja, na kolumbijskom meniju za tradicionalnu uskršnju večeru nalaze se egzotičniji specijaliteti, kao što je meso iguane, kornjače ili kajmana. Kolumbijci satima putuju da bi proveli praznik sa familijom, a rođacima u velikim gradovima donose sastojke iz udaljenih provincija za praznični obrok koji zajedno pripremaju.

Na Bermudama se, pak, na Veliki petak puštaju ručno izrađeni paprini zmajevi, kao simbol Hristovog uspeća, jede se torta od bakalara i toplo pecivo ukrašeno krstom.

A u Češkoj Republici se uskršnji ponedeljak obeležava neobičnim običajem – dečaci vezuju devojčice oko nogu pletenicama od vrbinog pruća, što je simbol zdravlja, mladosti i snage, a ujedno pokazuje koliko je koja devojčica popularna – što više pletenica, to bolje!

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs