alo.rs Svet
POHVALIO SE
Evo šta je Ante Gotovina izjavio na godišnjicu "Oluje"!
U Beogradu je juče održan parastos žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", koju je pokrenuo hrvatski general Ante Gotovina. Dok je nakon tog rata bez života ostalo nekoliko hiljada Srba, Gotovina se juče pohvalio rastom svoje firme za Večernji list.
Ante Gotovina | Foto: Profimedia
Hrvatski general je ostao veran svojim prvim porukama izrečenim po povratku iz Haga. Nije želeo da uzme odštetu koja mu po propisima RH pripada ako je zatraži jer nije želeo da opterećuje državu, želeo je da pokrene vlastiti posao. I tako je postupio, uz pomoć prijatelja koji su ga čekali da zajednički krenu u biznis s farmom tuna. Kada ga je hrvatski novinar pre intervjua pitao za zaradu, staloženo mu je rekao da je sada bogat samo – kreditima. Prošle godine Gotovina je bio i na Sinjskoj alki te na obeležavanju Dana pobede u Kninu, pa je time iskazao poštovanje njihovim prošlim danima i ljudima koji su osigurali državi budućnost, dok se Srbija nikada neće oporaviti od te "Oluje".
Malo je poznato da ste odmah nakon "Domovinskog rata" ("Oluja") počeli da planirate posao uzgoja tune i da ste to planirali sve vreme dok se niste slobodni vratili u Hrvatsku. Pre godinu i po taj vam se plan ostvario. Jeste li sada srećni kao ribar ili je to teže nego što ste zamišljali?
– Život nas oblikuje, uz genetski kod nosimo i iskustva koja nas oblikuju. Koji god posao radili, unosimo i primenjujemo svoje načine postupanja i obrasce ponašanja. Ja sam tako naučio da budem vojnik. Upravljanje kompanijom i nije toliko različito od upravljanja vojnom jedinicom. Strategija i taktika bitne su sastavnice i vojničkog i svakog drugog ozbiljnog posla. Planovi moraju biti ostvarivi i do u detalje promišljeni u svim segmentima koji u određenom poslu učestvuju i pridonose njegovu ostvarenju.
Vaša kompanija Pelagos prošle godine je krenula oprezno i s nekoliko tzv. kaveza, a u okviru tada dopuštene kvote ulovili ste i smestili u kaveze nešto manje od 4.000 tuna. Jeste li još optimista?
– Ako bi, poređenja radi, misija jedrenjaka bila preploviti okean, brod bi pre svega morao biti čvrste građe. Odabir posade bi bio drugi ključan faktor – to su ljudi od čijih će sposobnosti, osobina, međusobne komunikacije i snalaženja u nepredvidivim situacijama misija na kraju da zavisi. Na čelu s kapetanom, koji drži kormilo, određuje smer i kojem je lojalnost njegove posade neupitna. Šta god ih na nepredvidivom okeanu snašlo, koliko god oluja ih pogodilo, takav bi brod stigao do cilja. Legendarni kapetan Magelan i njegova posada i danas su predmet izučavanja na pomorskim učilištima – imao je odvažnost, viziju, kompetentan tim. I malo sreće.
Koliko ste nadogradili firmu u proteklom vremenu; povećali ste broj brodova, kaveza, zaposlenih, dobili ste još jednu koncesiju?
– Naša kompanija raste. Paralelno s njom rastu i krediti. Prisetimo se da proizvodni ciklus od trenutka izlova do prodaje traje 18 meseci, tokom kojih je potrebno ulagati u brodove za ribolov, uzgojne naprave, ishoditi koncesije mora. Isto tako treba ulagati u gradnju kopnene infrastrukture, hladnjača. Skladištenje sitne plave ribe od vitalne je važnosti za razdoblja lovostaja na plavu ribu, tuna i tada mora jesti. A tuna jede samo ono što i na otvorenom moru, sitnu plavu ribu, u izvornom obliku. Uzgoj tune zato je ekološki čist posao. To znači skupa ali neophodna ulaganja, nezamisliva bez podrške banaka i velikih kreditnih zaduženja. Tako je svima koji pokreću novi posao. Usto svaki posao ima svoj faktor rizika – kao što poljoprivredniku grad ili poplava mogu da unište sav usev, tako u ovom poslu jak vetar može da nanese nesagledivu štetu. Ribarski hleb je hleb sa sedam kora, ali mi ga volimo jer ima, bez obzira na nove tehnologije, onaj isti ukus pučine koji su okusili i naši dede.
Danas je hrvatskom preduzetniku problem da uveri banke da ga prate u biznisu. Da li je vaše ime otvaralo vrata?
– Banke imaju jednaka pravila za sve klijente, nema ustupaka. Naprotiv, ponekad moje ime, zbog interesa javnosti, znači dvostruku proveru i dalju proceduru u instituciji s kojom sarađujemo kako bi se zaštitila od priča o pogodovanju. Za našu kompaniju to znači čekati duže. Osim toga, naše banke kreditiraju samo polovinu potreba kompanije. Drugu polovinu potrebnih sredstava finansira naš partner u Japanu zahvaljujući poverenju koje je u ovom poslu dugogodišnjim radom stekao moj partner.
Je li ulazak Hrvatske u EU pospešio vaš biznis ili ga je otežao?
– Evropska unija pre svega je velika ekonomska porodica. Ono što Evropa svojim sredstvima finansira kroz fondove, nakon izvoza se vraća u zemlju koja je robu izvezla. Najviše koristi imaju zemlje s jakom industrijom i jasnim, logičnim propisima. Mi se tek usklađujemo. Kao što naš zemljoradnik najbolje zna o zemlji, tako naš ribar zna o moru. I ta bi znanja morali da poštujemo kod izrade propisa, njihovo iskustvo je dragoceno. Naše more je malo, a bogato ribom. Ali ako propisima ne zaštitimo riblje vrste za vreme mresta – kad je riba butargana, kako naši ribari kažu – to neće još dugo tako biti. Riba koja se lovi sve je manja. To je loše. Mi smo dužni da bogatstvo svog ribljeg fonda očuvamo, ne samo zbog ribarske industrije. Šta ćemo ostaviti generacijama koje dolaze? Za more se jasno moraju utvrditi i propisati razdoblja lovostaja. U tim razdobljima ribarima zaposlenim na brodovima sredstva za život osiguravala bi se iz fondova EU. U Severnom moru lov na haringe počinje početkom avgusta. Brodovima se dodeljuju kvote, količine izlova. Kada brod izlovi svoju kvotu, isključuje se iz daljnjeg ribolova do nove sezone.
Kakve su šanse Hrvatske da u budućnosti još više razvije ovakav ribarski biznis uzgoja tuna i je li on ekološki održiv?
– Hrvatska je jedna od pionirskih zemalja u uzgoju tuna i od samih začetaka imamo izvrsnu komunikaciju s ostalim zemljama koje se bave uzgojem tune, razmenjujemo iskustva. Na našim farmama u proteklih 15 godina proveli smo najrazličitija istraživanja. Dokazano je da je uzgoj tune sitnom plavom ribom ekološki čist uzgoj i ne utiče na kakvoću mora – srdela izlazi iz mora i u njega se vraća u istom obliku, kao hrana većoj ribi, što je i prirodno.
Jesu li farme tuna i farme na kojima se uzgajaju i ostale komercijalne vrste riba za hrvatske preduzetnike i ribare još uvek dobar i perspektivan biznis?
– Ja volim ovaj posao, ovo je novi izazov. I stalo mi je do toga da ovo čarobno veliko plavetnilo ostane ovakvo, kakvo sam ga od svojih dedova baštinio. Marikultura je samo jedan od velikih potencijala naše domovine. Ja verujem u hrvatskog čoveka. Vetrovi istorije rasuli su nas po svetu, ma gde bio, naš je čovek opstao i uspeo. Dragocena je privilegija živeti ovo razdoblje stvaranja države koju smo uz velike žrtve odbranili.
– Ja volim ovaj posao, ovo je novi izazov. I stalo mi je do toga da ovo čarobno veliko plavetnilo ostane ovakvo, kakvo sam ga od svojih dedova baštinio. Marikultura je samo jedan od velikih potencijala naše domovine. Ja verujem u hrvatskog čoveka. Vetrovi istorije rasuli su nas po svetu, ma gde bio, naš je čovek opstao i uspeo. Dragocena je privilegija živeti ovo razdoblje stvaranja države koju smo uz velike žrtve odbranili.
Ogromna je odgovornost ustrojiti je u pravedno društvo u kojem svaki čovek, u skladu sa svojim potencijalima, može časno i od svojeg rada da proživi svoj životni vek.
Tagovi:
-
Hehe Vreme: 05.08.2014 21:04h
On/hrvat prica o genetskom kodu? xD Ahahaha
-
пајсије Vreme: 05.08.2014 21:37h
Кога још интересује овај неосуђени усташа и нјегов бизнис. Ама баш ни једног Србина.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana