Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Svet

REALAN ČOVEK

Evo zašto Putin ne interveniše u Ukrajini!

Autor: | 29.05.2014 - 10:00:00h | Komentara: 0

Izbori u Ukrajini su završeni i, kao što se i očekivalo, za predsednika je izabran Petar Porošenko, koji obećava da će biti predsednik cele Ukrajine, da će sarađivati i sa Zapadom i sa Rusijom.Reklo bi se da stiže mir u već dobro izmučenu Ukrajinu,ali, umesto toga, izveštaji sa juga i istoka zemlje sve su gori. Ginu vojnici, ginu dobrovoljci, gine nedužni narod. Zaraćene strane ne mogu da se dogovore ni koliko je žrtava bilo protekle noći, pa se postavlja pitanje kako će se tek dogovoriti o bilo čemu drugom.

Vladimir Putin

Vladimir Putin | Foto: Profimedia

Sve to se pomno prati u Rusiji i sve su češći glasovi da predsednik Putin treba da iskoristi ovlašćenja koja su mu dala oba doma ruskog parlamenta i vojskom zaustavi kijevsku kaznenu ekspediciju. Putinovo ćutanje neki počinju da doživljavaju kao neku vrstu izdaje interesa ruskog naroda u Ukrajini. Jer, treba podsetiti – vraćanje Krima „matičnoj luci” ujedinilo je u Rusiji vlast i gotovo svu opoziciju. Broj onih koji se nisu složili sa Putinovim „hirurškim potezom” sveden je na zanemarljivih nekoliko procenata.
Ipak, ne treba zaboraviti ni da je, odgovarajući na pitanja građana Rusije neposredno posle pripajanja Krima, ruski predsednik rekao da ne treba padati u euforiju, već da treba realno posmatrati stvari:
„Kao prvo, treba otvoreno reći da se ipak, nacionalni, etnički sastav Krima razlikuje od jugoistoka Ukrajine.”
Na jugu i istoku Ukrajine žive i Ukrajinci koji ne bi bili oduševljeni da se sutra nađu u drugoj državi, bar onoliko koliko bi ruski deo takva akcija zadovoljila.
Pored toga, Putin je u više navrata govorio da Rusija neće ratovati sa Ukrajinom, podsećajući na zajedničku istoriju, kao, uostalom, i zajedničko poreklo. Uz to, Rusiji nije u interesu i nema nameru da deli Ukrajinu.
„Mi ne želimo podelu Ukrajine, nama to nije potrebno”, kazao je Putin.
Da bi se razumeli Putinovi postupci, treba se setiti da je sve počelo upravo zbog namere vlasti Ukrajine da ova zemlja uđe u Evropsku uniju, što je podrazumevalo i korak koji Rusija nikako nije htela da dopusti – ulazak susedne države u NATO. To bi oslabilo rusku zaštitu od eventualnog nuklearnog napada Severnoatlantske alijanse. Koliko je to važno, postaje sve jasnije otkad je svet postao monopolaran – setimo se samo koliko su ratova inicirali i vodili Amerika i NATO bez dozvole Ujedinjenih nacija i uprkos otporu dobrog dela međunarodne zajednice.

Prijateljstvo i poštovanje na ispitu: Vladimir Putin i Barak Obama

Prijateljstvo i poštovanje na ispitu: Vladimir Putin i Barak Obama | Foto: Profimedia

Uslov je bio samo jedan – da su jači od potencijalne žrtve. Da neće dopustiti da se nađe u poziciji moguće žrtve, Putin je u više navrata otvoreno govorio zapadnim „partnerima”, ali, Zapad nije hteo da ga čuje. Zato je, pripajanjem Krima, ruski predsednik jednim potezom oduzeo mogućnost da NATO brodovi dođu u strateški veoma važnu i jedinu rusku luku na toplom moru. Ali sledeći potez (pripajanje jugoistoka Ukrajine Rusiji), koji mnogima izgleda logičan – imao bi suprotan efekat. Ukoliko bi Rusija podržala podelu Ukrajine – NATO bi opet imao otvorena vrata da dođe na teritoriju njenog geografski zapadnog i ideološki prozapadnog dela. Ukoliko bi Ukrajina ostala cela i ukoliko bi se federalizovala, odluka o ulasku u NATO ne bi mogla biti doneta.
A da na teritoriji Ukrajine Zapad zapravo vodi rat sa Rusijom, danas je otvoreno rekao i Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, govoreći o razlozima za „kažnjavanje” Rusije:
„Da nije bilo Ukrajine, bilo bio nešto drugo.”
On je podsetio da je „dugo pre nego što su počeli tragični događaji na Majdanu, pre nego što su radikali zauzeli Majdan, bilo mnogo primedbi Rusiji – u vezi sa Sirijom, sa iranskim atomskim programom, u vezi sa Snoudenom”. „Uopšte, bili su nezadovoljni i što smo održali Olimpijadu”, kazao je on. Ruski ministar je prokomentarisao i pokušaje uvođenja sankcija koje je nazvao „smehotvornim”.
„Ljudi se bave traženjem bilo kakvog povoda da bi izvršili na nas pritisak.”- kaže Lavrov.
Na obrazloženje Zapada da sve to rade kako bi sprečili Putina da obnovi SSSR, ruski predsednik je pre nekoliko dana po ko zna koji put odgovorio da nema nameru da obnovi SSSR, da ne želi da pripoji Mesec i da se ne boji svetske izolacije. A da li će uspeti da ostvari svoju zamisao – brzo će morati da postane jasno, jer intenziviranje sukoba ima dva kraja, ili stvarni rat, ili mir u kome će i jugoistok imati svoja prava.

Čurkin i Sergejev se sukobili u Savetu bezbednosti

Ruski i ukrajinski ambasadori u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin i Jurij Sergejev sukobili su se u Savetu bezbednosti UN zbog nasilja na istoku Ukrajine i obojica su pozvala Savet bezbednosti da preduzme akciju i okonča konflikt.

Čurkin je u sredu rekao da bi Savet bezbednosti trebalo da pozove Ukrajinu da okonča "vojni haos" i "prizna neophodnost da se u obzir uzmu interesi svih građana u zemlji", prenela je agencija AP.

Sergejev je zatražio od Saveta bezbednosti da od Rusije zatraži da povuče svoje vojnike i paravojksu iz Ukrajine.

Ukrajinski ambasador je rekao i da Moskva mora da utiče na stotine Čečena, Kozaka i plaćenika da napuste Ukrajinu.

Ukrajina želi mirno rešenje, naglasio je Sergejev i dodao da Rusija mora da prekine da destabilizuje istok i promoviše separatizam.

Čurkin je odgovorio da je veoma teško razgovarati o dijalogu "kada ubijate ljude".

Istovremeno, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk pozvao je u sredu ruskog predsednika Vladimira Putina da blokira granicu prema Ukrajini i da spreči ulazak gerilaca u zemlju, dodajući da bi uz ruski uticaj kriza mogla da bude brzo rešena.

"Situacija na istoku se pogoršava. Kamioni puni bojeve municije i treniranih ruskih gerilaca prelaze granicu sa Ukrajinom. Molimo Rusiju i Putina da blokiraju granicu", rekao je Jacenjuk.

Novoizabrani predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je u sredu da planira da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u nastojanju smirivanja krize u Ukrajini.

"Razgovaraćemo sa Putinom u cilju smirivanja situacije i pokušaja (uspostavljanja) mira. Kada i gde će se ti razgovori desiti, još nije odlučeno", rekao je Porošenko za nemački list "Bild".

Porošenko je pozvan, kao i Putin, da 6. juna u Francuskoj prisutvuje obeležavanju 70 godina od iskrcavanja u Normandiji (Dana D) u Drugom svetskom ratu.

Nema komentara za ovu vest.

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP