Volk je dve i po godine bila jedna od 15 mladih žena koje su probale Hitlerovu hranu da bi proverile da nije otrovana pre nego što mu se služila u strogo obezbeđenom komandnom centru "Vučja jama".

"Hrana je bila veoma ukusna, samo najbolje povrće, asparagus, paprike, sve što čovek može da zamisli. I uvek sa rižom ili pastom kao dodatak", sećala se ona.

"Ali stalno smo bile u strahu - znale smo za te glasine o trovanju i nikad nismo mogle da uživamo u hrani. Svaki dan smo se plašile da li će to biti naš poslednji obrok", rekla je Volk.

Svoju je priču ispričala prelistavajući album sa svojim slikama kao mlade devojke, u istom stanu u Berlinu gde je rođena 1917. godine.

Posle decenija ćutanja zbog sramote i straha od sudskog gonjenja iako nikad nije bila član Nacionalsocijalističke partije, Margot Volk je svoju tajnu prvo otkrila jednom novinaru u Berlinu, pre nekoliko meseci. Od tada interesovanje za njenu životnu priču ne jenjava.

Volk kaže da je njena povezanost sa Hitlerom počela kada je pobegla iz Berlina od vazdušnih napada saveznika. Muž joj je bio regrutovan u nemačku vojsku i ona se preselila sa rođacima na oko 700 kilometara istočno od Berlina, u Rastenburg, tada deo Nemačke, koji će posle rata postati deo Poljske.

Tamo je regrutovana u civilnu službu i naredne dve i po godine dodeljen joj je posao degustatora hrane i računovođe za kuhinju u kompleksu Hitlerovog štaba "Vučja jama" koji se nalazio nekoliko kilometara izvan grada.

Hitler je bio tajnovit čak i u relativnoj sigurnosti svog kompleksa pa ga Margot Volk nikad nije videla lično; samo njegovog nemačkog ovčara Blondi i njegove čuvare SS.

Hitlerova strahovanja za bezbednost nisu bila neosnovana: 20. jula 1944. pukovnik Vermahta Klaus fon Štaufenberg aktivirao je bombu u pokušaju da ubije firera. Hitler je preživeo, ali skoro 5.000 ljudi je pogubljeno posle ovog neuspelog atentata, uključujući i pukovnika fon Štaufenberga.

"Sedeli smo na drvenim klupama kada smo čuli neverovatno jaku eksploziju. Pali smo s klupa i čula sam nekog kako viče 'Hitler je mrtav!'. Ali nije bio", rekla je Volk opisujući taj događaj iz 1944.

Posle ovog neuspelog atentata napetost u nemačkoj komandi je porasla. Volk kaže da su joj tada nacisti naredili da napusti kuću svojih rođaka i da se preseli u napuštenu školu bižu Vučje jame.

Kako je sovjetska vojska bila u ofanzivi i rat išao loše po Nemačku, jedan od njenih prijatelja iz SS-a posavetovao ju je da napusti ovaj kompleks. Ona kaže da se vratila vozom u Berlin i tamo se skrivala.

Rekla je da su druge žene koje su sa njom probale hranu ostale u Rastenburgu jer su im tu bile porodice i tu im je bio dom. Tu su i dočekale ulazak sovjetskih trupa.

"Kasnije sam saznala da su Rusi ubili svih 14 ostalih devojaka", završila je svoju priču Margot Volk, žena koja je preživela sve uzorke Hitlerove hrane, jedan atentat na njega, čitav Drugi svetski rat, i sve posleratne godine: podeljenost Nemačke, izgradnju Berlinskog zida, njegov pad...