"Došao sam na ovu ideju jer sam želeo da podstaknem interakciju između kopna i morskog dna", objasnio je za AFP Serđo Gamberini, direktor Ocean Reef-a, kompanije opreme za podvodnu komunikaciju.
"Izabrao sam tipičnu aktivnost na selu i pomislio zašto da to ne učinim pod vodom?", dodao je on.
Gamberini je započeo eksperiment posadivši seme u plastičnu kutiju pod običnim balonom, čisto da bi video kako to funkcioniše. Vrlo brzo, biljke su počele da niču i da rastu, te je pre četiri godine, na oko 100 metara od obale, u blizini sela Noli, pokrenuo projekat kome je dao naziv "farma Nemo".
Na osam metara dubine, ispod tri plastična zvona fiksirana za morsko dno, postavio je velike saksije sa običnom zemljom za sadnju. Isparavanjem se zadržava procenat vlažnosti u zvonima od 80 do 90 odsto, a kondenzacijom se obezbeđuje neophodna voda za biljke koje same, zahvaljujući fitosintezi, stvaraju kiseonik.
Platforma postavljena ispod svakog zvona omogućava roniocima da na njoj stoje uspravno, bez maske, i rade. Iako postoji sistem kamera i senzora za praćenje biljaka sa daljine, eksperiment još uvek zahteva svakodnevno ronjenje.
"Uzgajanje biljaka pod vodom je zahvalno pre svega zbog termičke stabilnosti. More zadržava temperaturu, bez većih fluktuacija između dana i noći", objasnio je Đani Fontanezi, koji je odgovoran za nadgledanje projekta.

Do biljaka, na toj dubini, još uvek dopire 60 odsto svetlosti sa površine, "što je više nego dovoljno", dodao je on. Ovih dana, kada temperatura vode iznosi 25 stepeni Celzijusa, u podvodnim staklenicima, prirodno zaštićenim od svih insekata i parazita koje štete rastu biljaka na zemlji, temperatura dostiže 29. podeok. S obzirom da se nalaze u Liguriji, Gambrini i njegov tim su započeli eksperiment sa bosiljkom - osnovnim sastojkom čuvenog lokalnog pesta, koji pod vodom raste sa većom gustinom lišća od proseka.

"Farma Nemo" je nedavno proširila projekat sa zelenom salatom, a planira da ovog leta zasadi pečurke, paradajz, jagode i boraniju. Zasad farmeri-ronioci imaju dozvolu za rad samo od juna do septembra. Tokom ostatka godine "Farma Nemo" mora da ukloni sav materijal i ostavi morsko dno na miru, čak i ako Gamberini tvrdi da njegovi staklenici ni na koji način ne ugrožavaju ekosistem.
"Ovo bi moglo da bude rešenje za sušne predela pored mora" koji nemaju dovoljno slatke vode i u kojima je temperaturna razlika između dana i noći prevelika za uzgoj povrća, naveo je on. Pod uslovom da se razvije tehnologija koja će ovakvo uzgajanje učiniti rentabilnim.
"Ukoliko bi salata koštala previše, to ne bi imalo nikakvu perspektivu", napomenuo je Gamberini.

On nije jedini koji veruje u ovaj projekat: podvodni bosiljak je predstavljen kao jedna od 20 inovacija iz Italije na univerzalnoj izložbi EXPO 2015. u Milanu, posvećenoj hrani.