- Zašto mi se smejete? Uništili ste mi život, a sada ću ja da uništim vas - rekao je dečak i počeo da puca. Meci su pronašli tela dvojice đaka starih samo 12 godina. Krvavi, ležali su na zemlji. Druga deca su gledala napadača sa kojim su do nedavno sedeli u klupi. Bojali su se za život.

Njihovi roditelji mogli su da osete nezamislivu bol koju su osetili očevi i majke druge dece u Americi u prethodnim napadima pomahnitalih đaka na škole. Mogli su da izgube svoje najmilije. Mogli su, da nije došao Majkl Landsberi.

Nastavnik matematike nije pobegao, nije čak ni oklevao. Dok je pištolj već nalazio sledeću metu, Hosea Kazaresa, Landsberi je stao pred cev.

On nije bio običan profesor. Bio je bivši vojnik i reagovao je odmah. Pokušao je da urazumi dečaka, da ga nekako natera da prekine krvavi pir. Nijedna reč nije mogla da zaustavi mladića pomračenog uma. Hladno je povukao oroz i na mestu, pred užasnutim đacima, ubio profesora koji je samo nekoliko dana ranije proslavio godišnjicu braka sa svojom ženom Šeron.

"Srećna godišnjica mojoj dragoj ženi Šeron. Volim te, toliko, toliko, toliko puno", napisao je hrabri čovek na Fejsbuku.

Dva mrtva tela ležala su na terenima za košarku kada je policija počela da pristiže. Dvojica ranjenih dečaka krvarili su nedaleko od njih. Uplašeni, ali živi. Živi su bili i ostali njihovi vršnjaci, kao i sva deca u školi koja su na društvenim mrežama počela da šalju tvitove zahvalnosti hrabrom učitelju.

Dve izjave su se posebno istakle. Sećate se onog dečaka Hosea koji se nalazio na nišanu?

"Zauvek ću biti zahvalna nastavniku Landsberiju za ovo što je uradio. Imali smo sreće što je bio tu da pomogne deci" rekla je Marisela Kazares, njegova majka.

"Gospodin Landsberi mi je jednom rekao da se ne boji tuče, da bi učinio sve za ljude koje voli", napisao je jedan njegov učenik na Tviteru.

Svaka čast, gospodine Landsberi, održali ste obećanje života vredno.