DA LI ĆE SE KONAČNO OTKRITI?
Ko je ubio Kenedija? Najveća zavera 21. veka pred razrešenjem! (VIDEO)
Nedugo nakon atentata na predsednika SAD Džona Kenedija 1963. godine, jedan novinar upitao je tadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Erla Vorena da li će kompletan izveštaj o ubistvu biti objavljen u javnosti. Prvi čovek suda i Vorenove komisije tada mu je odgovorio: "Objavićemo ga za neko vreme. Ali to možda neće biti za vreme vašeg života."
Erl Voren, predsednik Vrhovnog suda SAD i šef komisije za istraživanje Kenedijevog ubistva | Foto: Profimedia
Na rasvetljavanje Kenedijevog ubistva čeka se više od 50 godina Sva je prilika da će se pola veka kasnije, za naše vreme, reči Erla Vorena konačno obistiniti. Od 40 hiljada dokumenata o ubistvu predsednika Kenedija, njih 3.600 još uvek se drži u strogoj tajnosti. Zbog toga je tim od sedam arhivista sa najvišim ovlašćenjima poslat u Državni arhiv gde će na osnovu svih 40.000 dokumenata načiniti finalni izveštaj o atentatu na jednog od najpopularnijih predsednika u istoriji SAD, uključujući i do sada neobjavljene detalje.
Komadići mozga rasuti po predsedničkoj limuzini nakon atentata | Foto: Profimedia
CIA | Foto: Profimedia
Većina objavljenih dokumenata ne zadovoljava javnost, jer su najbitniji detalji i dalje pod oznakom "Top secret" Naime, izveštaj o Kenedijevom radu i ubistvu sadrži neke od najmračnijih tajni i špijunskih aktivnosti pod patronatom CIA.
Džon Kenedi i njegova supruga Žaklina pri sletanju na dalaski aerodrom 22. 11. 1963. | Foto: Profimedia
Saučesnik, atentator ili samo žrtveno jagnje: Li Harvi Osvald | Foto: Profimedia
Druga najveća grupa dokumenata pripada FBI-u, dok ostatak čini izveštaj pojedinačnih članova Vorenove komisije.
Vorenova komisija | Foto: Profimedia
Objavljivanje dokumentacije značilo bi i razotkrivanje najmisterioznijih figura američke špijunske scene - naročito pojedince koji su pod patronatom CIA vršili atentate širom planete.
Džeki i Džon Kenedi neposredno nakon kobnih hitaca | Foto: Profimedia
Postoje najmanje 332 stranice materijala o E. Hauardu Hantu, gotovo mitskom geniju špijunaže, koji je javnosti najpoznatiji kao čovek koji je 1972. predvodio provaljivanje u vašingtonski hotel "Votergejt", u kojem se nalazio štab Demokratske partije, kako bi instalirao uređaje za prisluškivanje. Naravno, reč je o skandalu "Votergejt, koji je rezultovao ostavkom predsednika Ričarda Niksona.
Deceniju ranije, predvodio je intervenciju koju je CIA sprovela u Zalivu svinja na Kubi. Nakon fijaska te operacije i kompletnog poraza od kastrovih snaga, Hant je navodno razvio veliki animozitet prema Kenediju, za kojeg je smatrao da je operativce CIA ostavio na milost i nemilost Kastrovoj vojsci, koja ih je pogubila.
Džon Kenedi neposredno pred atentat
Upravo je sam Hant, nedugo pre smrti 2007. godine, izjavio da je bio upoznat sa nekoliko zavera o atentatu na Kenedija...koje je kovala CIA. On ih je nazvao šifrovanim imenom: "Veliki događaj."
Izveštaj sadrži 606 stranica o još jednom operativcu Agencije. Reč je o Dejvidu Etliju Filipsu, špijunu nagrađenom medaljom časti zbog svoje ključne uloge u rušenju vlade Gvatemale 1954. godine. Etli je zajedno sa Hantom predvodio "anti-Kastro operacije" na Kubi, uz blagoslov matične CIA.
Optužen je za krivokletstvo na suđenju Osvaldu, kada je rekao da "CIA nikada za njega nije čula", ali nikada nije osuđen za laganje. Pred sam kraj života je pokajnički, baš poput svog saborca Hanta, priznao da su "neki ozloglašeni operativci CIA umešala svoje prste u atentat Džona Kenedija."
Više pročitajte na Blic.rs.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs