Marija Magdalena | Foto: Screenshot "Youtube"
Prema Bibliji Marija Magdalena sigurno je bila Isusova učenica i sledbenica. I dok je Pravoslavna crkva smatra ravnom apostolima, za Katoličku crkvu ona nema formalnu ulogu vođe u ranoj Crkvi u prvom veku. Rođena je u mestu Magdala, nedaleko od Genezaretskog jezera, odnosno Galilejskog mora, otkud dolazi ime Magdalena. Često je povezuju uz prostitutku iz Biblije koju je Isus spasio od kamenovanja, iako ima teologa koji kažu da to nije ista osoba.
Novi zavet Mariju Magdalenu ne ubraja među apostole, no nekanonska, apokrifna dela je spominju kao ženu apostola.
Apokrifna jevanđelja, pisana većinom nakon što je zaključen Kanon, dela su slična Jevanđeljima i pripisivana su apostolima, ali nikad nisu postala deo Svetih spisa. Neka među njima Hrišćani smatraju pravovernima, a druga krivovernima, a najčešće su gnostičkog porekla. Teološki se često ne poklapaju s četiri opšteprihvaćena Jevanđelja (Matej, Marko, Luka i Ivan), ali vrlo često ih stilom i tematikom oponašaju.
Jedan od takvih zapisa, Mariju Magdalenu spominje kao apostola koji nadmašuje sve ostale i kao 'ženu koja je spoznala sve'. Ti izvori tvrde kako su Isus Hrist i Marija Magdalena tokom života imali vrlo blizak odnos. U apokrifnom Jevanđelju po Filipu stoji kako je 'Spasitelj voleo Mariju Magdalenu više od ostalih učenika i često ju je ljubio'. Mnogi su to protumačili da su oni bili u vezi.
Jevanđelje apostola Filipa pronađeno je 1945. u Egiptu, kao deo spisa Nag Hamadi. Nije sastavno povezano, naracija je prilično nepovezana te autor često skače s teme na temu. Većina stručnjaka slaže se kako je spis nastao tek u 3. veku i temelj je ideje da je Isus bio u ljubavnoj vezi s Marijom Magdalenom.
Teoriju zavere rasplamsao "Da Vinčijev kod"
Iako ne prvi koji je o tome pisao, ljubavnu vezu Marije Magdalene i Isusa Hrista je na globalnom novou popularizovao roman američkog pisca Dana Brauna, 'Da Vinčijev kod', objavljen 2003. godine. Knjiga je u rekordnom roku postala bestseler.
Roman prati američkog profesora Roberta Langdona koji zbog posla posećuje Pariz i upliće se u intrigantan slučaj koji razotkriva najskrivenije tajne Katoličke crkve te dovodi u pitanje neke od njenih najvažnijih dogmi i verovanja. Kontroverzna tematika knjige podigla je veliku prašinu u celom katoličkom svetu, a na veliku osudu naišla je i od strane samog Vatikana.
Isus je bio oženjen, Marija Magdalena je rodila njihovu kćer
Braun u svojoj knjizi navodi kako je Isus bio oženjen, što objašnjava činjenicom da je svaki Jevrej u Jerusalimu u njegovim godinama morao biti oženjen. Tvrdi i da mu je supruga bila upravo Marija Magdalena koju je spomenuo i u kontekstu prostitutke koju je spasio od kamenovanja. Navodi i da je, u trenutku Isusovog raspeća na krstu, Marija Magdalena bila trudna s njegovim detetom.
Teološka nauka, međutim, s prezirom gleda na Braunove tvrdnje i nazivaju ih bogohulnima jer razaraju temelje hrišćanske vere u spasenje putem dragovoljne žrtve Božjeg sina.
Den Braun je zbog tematike završio i na sudu nakon što ga je tužio pisac Luis Purdue s argumentom da je 'Da Vinčijev kod' plagijat njegovog dela 'Božja kći'. Sud u Njujorku je 2006. godine ipak odlučio da Braun nije kopirao delove Purdueove knjige. Brauna su tužili i autori knjige 'Sveta krv, Sveti gral', no sud u Londonu takođe je presudio u njegovu korist.
Sveti Gral je zapravo Marija Magdalena
U celoj teoriji Braunu je centralna Poslednja večera kada je Isus, zajedno sa svojih 12 apostola, pio vino i jeo hleb te kazao da će ga neko od njih izdati. Svi su pili iz jednog pehara. Taj pehar Biblija naziva Svetim Gralom.
Braun tvrdi da je Sveti Gral zapravo Marija Magdalena, koju su, u strahu da joj neko ne bi naudio, prokrijumčarili u Galiju (u današnjoj Francuskoj) gde je i rodila Isusovo dete. Roman biblijsko učenje o Svetom Gralu, u kojemu je Isusova krv, objašnjava kao metaforu koja zapravo znači da Marija Magdalena nosi Isusovo dete, odnosno njegovu krv.
Šta zaista piše o Mariji Magdaleni u Bibliji?
O Mariji Magdaleni u samim Jevanđeljima ne piše mnogo. Poznato je da je bila jedna od žena koje su sledile Isusa i 'dvorile ga svojim dobrima' (Luka, 8:2). Takođe, piše i da je Isus iz nje isterao sedam demona (Luka 8:2; Marko 16:9), što može značiti opsednutost đavolom, ali i duševni i telesni bol koji je trpela. Nigde nema ni pretpostavke da su bili ljubavnici.
Spominje se i kao prva iz grupe od nekoliko žena koje su posmatrale Isusovo razapinjanje te koje su sedele nasuprot grobnice kada su ga polagali u grobnicu. Spominje se i među ženama koje su došle pomazati Isusovo telo, ali im je anđeo rekao da je uskrsnuo te da odu javiti njegovim učenicima. I jevanđelja Svetog Ivana daju iste podatke, osim što je u njegovom spominjanju Marija Magdalena bila sama kada je srela Isusa, a on joj naložio da ode učenicima i kaže im da on uzlazi svome Ocu.
Zbog toga Mariju Magdalenu u tradicijama nekih istočnih Crkvi zovu 'isapostolos', što znači 'jednaka apostolima', a zapadna Crkva je naziva 'apostola apostolorum', odnosno 'apostol apostola'. Prema istočnom predanju, pokopana je u Efezu u današnjoj Turskoj, a njeni ostaci u 9. veku preneseni u Carigrad.