"Tokom 2012. bavili smo se pitanjem održivosti grčkog duga, produžili smo rokove dospeća obveznica, odložili rokove otplate zajmova Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF) do 2020. Nemamo posla sa održivošću duga prvi put", rekla je Merkelova na pitanje novinara o razmimoilaženju sa Medjunarodnim monetarnim fonodm (MMF) na temu otpisa grčkog duga.
"Već sam rekla da nema govora o klasičnom 'rezanju' duga, nisam promenila mišljenje od juče", poručila je ona.

Direktorka MMF-a Kristin Lagard nagovestila je da je izvestan otpis dela grčkog duga neophodan, iako se Nemačka, najveći kreditor u Evropi, snažno protivi toj ideji. Lagardovu je u tom stavu podržao američki ministar finansija Džejkob Lu, koji je juče izjavio da je Grčkoj potrebna restruktura duga i održiv reformski plan, i da kreditori treba Atinu da izvedu na put održivog javnog duga i privrednog rasta.

"Biće mnogo nepoznanica ako rezultat svih ovih pregovora bude kolaps Grčke. Mislim da je put u nepoznato rizik za evropsku i globalnu ekonomiju. Mislim da bi to bila geopolitička greška", rekao je on.

Lu je predočio da je u stalnom kontaktu sa evropskim zvaničnicima, sa kojima razgovara o grčkoj dužničkoj krizi koja preti da Atinu izbaci iz evorozne i dodatno oteža život narodu Grčke.

Povodom rešava problema grčkog duga, mekši stav je danas izneo i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji smatra da realan predlog Grčke za rešavanje ogromnog duga Atine, mora da bude praćen "podjednako realnim predlogom kreditora o održivosti duga, jer ćemo jedino tada dobiti situaciju koja je povoljna za obe strane".

Britanski dnevni list Gardijan ocenjuje da ovom izjavom Tusk vrši dodatni pritisak na Nemačku, i zaključuje da je "poruka iz Vašingtona konačno stigla u Evropu".

Premijer Grčke Aleksis Cipras bi trebalo, kako je obećao juče u Evropskom parlamentu, da noćas do ponoći dostavi konkretan predlog reformi kreditorima, koji podrazumeva i restrukturu grčkog duga.