NEMCI ODLUČILI
Merkelova ponovo izabrana za kancelara Nemačke!
Angela Merkel je danas, u prvom krugu glasanja, ogromnom većinom glasova poslanika Bundestaga izabrana za nemačkog kancelara i ovo je njen treći mandat.
Angela Merkel | Foto: FoNet / EPA
Takozvana "kancelararska većina" u ovom, 18. sazivu Bundestaga, iznosila je 316 glasova od ukupno 631 poslanika, tako da je Merkelova dobila znatno više od ustavom predviđenog, neophodnog broja glasova.
Njeni demohrišćani, koji su najjača parlamentarna frakcija, imaju čak 311 poslaničkih mesta, a njeni koalicioni partneri, socijaldemokrate, druga po snazi partija, 193 poslanika.
Nemačka je danas, 86 dana posla izbora, što je najduži period do sada, dobila vladu "velike koalicije" demohrišćana i socijaldemokrata, kakvu je Mereklova već jednom vodila u svom prvom mandatu.
Nemačka opzicija u ovom sazivu Bundestaga ima svega 127 poslanika - iz redova zelenih i levičara.
Angele Merkel-od DDR do Evropske unije
Biografija Merkelove, koja je prevalila put od DDR do EU, zapravo je deo istorije Nemačke - rođena 17. jula 1954. godine u Hamburgu, u porodici evangelističkog sveštenika, preselila se još kao dete na istok, u DDR, gde je njen otac dobio službeni premeštaj.
U istočnoj Nemačkoj je odrastala i školovala se, a poslednja njena akademska titula bio je doktorat iz fizičke hemije, koji je stekla na Univerzitetu u Lajpcigu.
Za njenu političku karijeru se kaže da je bila uspešna i beskompromisna.
Njena prava politička karijera počinje izborom Helmuta Kola za kancelara ujedinjene Nemačke (1990), u čijoj je vladi 1991. godine ona bila prvi put ministar za omladinu i od koga se, godinama kasnije, u jednoj aferi njihove Hrišćansko-demokratske unije (CDU), hladnokrvno distancirala.
Merkel je svih ovih godina svoje vladavine vodila Nemačku, ali i EU, sprovodila svoju volju, zbunjivala i iza sebe ostavljala političke protivnike i onim što je činila, izgleda, uvek mislila na Nemačku.
Ona je beskompromisno spasavala Grčku i evro, odnosno, štitila nemačku privredu, zahtevala oštre mere protiv neonacista, to jest, branila nemački obraz, "kočila" diskusiju o lakšem ulasku u Nemačku stranih radnika, odnosno, apelovala na domaću privredu da traži kadrove "kod kuće".
Kada je Turskoj, umesto punopravnog članstva u EU nudila "privilegovano partnerstvo", mislila je na apsorpcione moći EU, a time i Nemačke, kada je zahtevala integraciju sedam miliona stranaca, opet su bili tu i Nemačka i nemački interesi, a kada se bunila i zahtevala razjašnjenje američke špijunske afere u kojoj ni sama, izgleda, nije bila poštedjena, njeni najbliži savetnici su ponavljali da je transatlantski savez za Nemce od enormnog značaja i da se u duhu tog saveza i deluje i da će se delovati.
Merkelova je, kao nijedan evropski političar, "muški" i časno branila interese svoje zemlje i politički surovo obeležavala evropski put Srbije.
Bez obzira na njene tvrde zahteve prema zvaničnom Beogradu, koje je hladnokrvno postavljala ne gledajući koja politička opcija vlada Srbijom, Merkel je bila i ostaje glavni partner srpske diplomatije i ključna politička figura EU, koja se ne može ni zaobići, ni prevideti, a izgleda ni lako ubediti u promenu mišljenja.
Za Merkelovu se kaže da je političarka koja uspešno vlada tehnokratski, bez puno emocija, vodjena idejom razuma.
Analitičari ocenjuju da je deo tajne njenog uspeha, zapravo, u radoznalosti ljudi.
Istina o Merkelovoj se "servira" u "malim zalogajima"- govorilo se u "vrućoj fazi" jesenje izborne kampanje u kojoj su i ona i njen neuspeli "izazivač" iz redova socijaldemokrata, u moru tema, zaobilazili pitanje proširenja EU - nepopularno medju Nemcima.
Merkelova važi za osobu koja svoj privatni život dobro čuva, ali su njeni biografi mnogo toga i obelodanili, a ove godine se ona našla u centru medijske pažnje
ne samo kao političar, već kao čovek i otkrila delić onoga što su mnogi želeli da znaju o njoj - šturo govoreći o svom stilu vladanja, kuvanju, mužu, ćutnji pred donošenje odluka, ali i o muškarcima.
Ona je otkrila da su "lepe oči" ono što muškarce čini atraktivnim, a sa Nemcima podelila deo svog života, saznanja njenom o muzu, o kolačićima, prelivu, čorbi od krompira, pečenju guske za Božić, rolnicama.....
- Moj muž se retko žali.....jedino na kolačima je za njega uvek malo preliva....on je, jednostavno, sin poslastičara.... - pričala je Merkelova ovog leta svojim biračima o svom mužu, Joahimu Zaueru, rodjenom 1949. godine u mestu koje Lužički Srbi zovu Hoznja, čiji sinovi iz prvog braka imaju svoju decu, i sa kojima Merkelova zna da provodi odmore, posle kojih joj skoro uvek raste popularnost medju Nemcima.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs