Na nagovor Staljina, ceremonija je morala da se ponovi u Berlinu. U Remsu nije bilo visokih predstavnika sovjetske armije. „To je svakako igralo određenu ulogu“, kaže Margo Blanko iz nemačko-ruskog muzeja u Berlinu.

Kraj „Trećeg Rajha“? General Denic još uvek na dužnosti

Nemačku kapitulaciju su potpisali vrhovni komandant Kajtel za ceo Vermaht, general pukovnik Štumpf za vazduhoplovstvo i general admiral Fon Frideburg za mornaricu. Potpisi u Remsu i Karlshorstu urađeni su u dogovoru sa predsednikom Rajha Karlom Denicom.

Pošto je Hitler izvršio samoubistvo 30. aprila, Denic je bio zvanični naslednik diktatora. Njegova privremena nacionalna vlada je od bekstva iz Berlina u Flensburgu i vraća se tamo nakon potpisivanja u Karlshorstu.

  - Nije kapituliralo Nemačko carstvo već Vermaht - kaže Johanes Hurter sa Instituta za savremenu istoriju u Minhenu. Tek 23. maja britanski okupatori uhapsili su Denica i sve članove Vlade - i to na insistiranje Amerikanaca, koji su čuli da su i posle 8. maja ljudi egzekutirani na osnovu presuda nemačkih vojnih sudova.

Takozvani „Nulti sat“ za Nemce nije odzvonio tek 8. maja.

Za Ester Bejarano, bilo je to krajem aprila, kada su se sastali ruski i američki vojnici. Slaveći, oni su zajedno zapalili Hitlerovu sliku. Tu su bile i neke jevrejske devojke koje su uspele da pobegnu sa jednog od „marševa smrti“ kojih je bilo širom nemačkog Rajha. Jedna od njih je Ester Bejarano.

  - Igrali su svuda oko slike i ja sam svirala - seća se 90-godišnjih žena. To je bilo prvi put da dobrovoljno svira harmoniku, nakon što je muziciranje u ženskom orkestru Aušvica bila jedina šansa da preživi.

  - To je bio moje oslobođenje. Znali smo da smo sada slobodni ljudi.