Akumuliranje bogatstva

Neto vrednost domaćinstva za jedan odsto najbogatijih u Americi u 2009. godini bila je 14 miliouna dolara, dok je, za upoređivanje, prosečna neto vrednost domaćinstava za 47 odsto onih koji su na drugom kraju te liste bila gotovo nula.

Za otprilike polovinu Amerikanaca prosečan je dug jednak prosečnom imovinskom stanju.

Ekstremi su jednako prljavi na globalnom nivou. Oko 300 najbogatijih ljudi na svetu (njih oko trećina je iz SAD-a) imaju više novca nego tri milijarde najsiromašnijih ljudi. Najveća razlika između bogatih i siromašnih je u Rusiji, Ukrajini, Libanu i SAD-u.

Stvaranje bogatstva

Deset odsto najbogatijih ljudi poseduje gotovo 90 odsto svih deonica, a tržište deonica raste sve brže. Mnogi vlasnici deonica svaki put putem interneta mogu videti da je njihovo bogatstvo naraslo za nekoliko hiljada dolara.

Ipak, ni to nije dovoljno za najbogatije. Zahvaljujući dobrim delom tržištu derivata, svetsko je bogatstvo u poslednjih deset godina udvostručeno sa tendencijom daljeg rasta. Finansijska je industrija, naime, shvatila kako može udvostručiti ili utrostručiti svoje bogatstvo dok se ostatku sveta ono proporcionalno smanjuje.

Istina o doniranju 

Ista informacija dolazi od dva pouzdana izvora. Investiciona kuća "Barclays" je saopštila  kako oni koji spadaju u skup od 20 odsto najbolje plaćenih doniraju u proseku 1,3 odsto svojih prihoda. S druge strane, 20 odsto najsiromašnijih doniraju 3,2 odsto svojih prihoda.

New York Times preneo je izvještaj neprofitnog nezavisnog sektora prema kojem domaćinstva koja zarađuju manje od 25.000 dolara godišnje doniraju u proseku 4,2 odsto svojih prihoda, dok oni sa platama većim od 75.000 dolara, doniraju 2,7 odsto.

Zarađuju dovoljno da nahrane 800 miliona ljudi

Indija je upravo odobrila program po kojem se četiri milijarde dolara godišnje usmerava za hranu za 800 miliouna ljudi. Polovina dece u Indiji mlađe od pet godina je nethranjeno.

Tokom 2012. godine svaki od tri člana porodice Volton zaradio je više od četiri milijarde dolara samo od deonica i drugih investicija. Ista stvar je i s Čarlsom Kočom, Dejvidom Kočom, Bil Gejtsom, Vorenom Bafetom, Larijem Elisonom, Majklom Blumbergom i Džefom Bezosom.

Nijedan od spomenutih nema obavezu hraniti svet, ipak nečuveno je da sistem dozvoljava ovakvim skandaloznim ekstremima da postoje.

Evo još jedne provokativne činjenice: 400 najbogatijih Amerikanaca zaradili su 200 milijardi dolara samo u jednoj godini.

Olakšice i subvencije 

Čak ni sve ovo nije dovoljno najbogatijima. Naime, oko dve trećine subvencija u obliku poreskih olakšica, poreznog oslobođenja na kredit, kapitalnu dobit i ostalog koristi baš jedan posto najbogatijih.

A gde su još i poslovni potsticaji, kao 16,8 milijardi dolara potsticaja u američkoj poljoprivredi koje se isplaćuju velikim kompanijama i bogatim pojedincima koji imaju farme? Gomilanju naprosto nema kraja!