Više od 700 penjača i njihovih vodiča koji svake sezone podhode "krov sveta" ostavljaju iza sebe velike količine urina i izmeta, a taj problem niko ne rešava, rekao je Čering. Nepalska vlada morala bi nekako da natera alpiniste da problem fekalija propisno rešavaju, dodao je on.

Svake godine stotine penjača hrli u Nepal ne bi li tokom sezone, koja počinje ove nedelje i završava se u maju, uspeli da osvoje Mont Everest. Prošle godine sezona je prekinura jer je u aprilu došlo do tragedije u kojoj je poginulo 16 lokalnih vodiča.

Penjači provode nedelje aklimatizujući se u četiri kampa na visinama između 5.300 i 8.500 metara. U kampovima postoje šatori i nešto od osnovne opreme, ali ne i toaleti.

- Alpinisti obično kopaju rupe u snegu u kojima obavljaju nuždu i taj otpad u njima ostaje - rekao je Čering i dodao da je takvih rupa mnoštvo.

U baznom kampu, u kojem se nalazi najviše nosača, kuvara i drugog osoblja, nalaze se toaleti koji se, kada se napune, propisno odnose.

Dava Stiven Šerpa, koji je vodio ekspedicije čišćenja Mont Everesta do 2008. godine, kaže da neki od penjača sa sobom nose i ručne toalete, koje koriste u kampovima na većim visinama.

- Ovo je veliki zdravstveni problem koji mora da bude rešen - smatra on.

Nepalska vlada još nije izašla s planom za rešavanje problema ljudskog otpada.

Ali, s početkom ove sezone zvaničnici koji se nalaze u kampovima počeli su jače da kontrolišu stanje s đubretom na planinama. Vlada je postavila i nova pravila koja od prošle godine zahtevaju da svaki alpinista u kamp donese osam kilograma otpada, koliko se procenjuje da svaki od njih napravi tokom ekspedicije.

Penjački timovi takođe moraju da polože i depozit od 4.000 dolara koji gube ako ne poštuju propise.

Od 1953. godine, kada ga je prvi osvojio Novozelanđanin Edmund Hilari, više od 4.000 penjača pohodilo je Mont Everest. Stotine njih je umrlo pokušavajući da se popne na "krov sveta", a mnogi su prilikom uspona morali da se oslone na dodatne zalihe kiseonika, nosače i šerpase.