Ministri finansija su se bili okupili četvrti put za nedelju dana, dok Grčka vodi bitku sa MMF, ECB i Evropskom komisijom da bi dobila poslednju tranšu kredita u zamenu za obećane reforme.

Ali, rastali su se tri sata kasnije, bez rezultata.

"To je sve za danas. Institucije i Grčka nastavljaju da rade. Evrogrupa će se sastati kasnije, ali ne danas," napisao je na Tviteru finski ministar finansija Aleksander Stub. Tri izvora su rekla za AFP da bi naredni sastanak mogao biti u subotu.

"Rasprava se nastavlja danas, sutra, s ciljem da se postigne približavanje", rekao je grčki ministar Janis Varufakis. Devetnaest ministra je kritikovalo oba predloga sporazuma - i predlog poverilaca i predlog Grčke, rekao je on.

Njegov nemački kolega, Volfgang Šojble po dolasku na sastanak je procenio da su Grčka i njeni kreditori "čak i više udaljeni" nego ranije, uprkos maratonskim pregovorima dve strane koji se skoro bez prekida vode od srede.

"Na osnovu onoga što sam danas čula, još nismo napravili neophodan napredak", rekla je i kancelarka Angela Merkel po dolasku na samit EU koji je počeo u isto vreme kada je završen sastanak Evrogrupe.

Grčki premijer, Aleksis Cipras, bio je optimističan pred samit: "Evropska istorija je puna neslaganja, pregovora i kompromisa (...) Ja sam uveren da ćemo postići kompromis koji će pomoći evrozoni i Grčkj da prevaziđu krizu", rekao je on.

Cipras je tokom prepodneva odbio da prihvati nove predloge poverilaca na sastanku s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, generalnom direktorkom MMF-a Kristin Lagard i s predsednikom ECB Mariom Dragim.

"Još ima nedostataka", potvrdio je francuski predsednik Fransoa Oland, ocenivši međutim, da dve strane "nisu daleko od dogovora". Ali, on je pozvao da se ne gubi vreme: "Moramo umeti i da okončamo pregovore kad treba (...) Ne bi se ništa dobilo ako bi se previše produžili", dok "Grčka vremena više nema".

Pregovori mogu da potraju, ali "hepiend je na vidiku", uveren je predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk.

"Treba još mnogo sati" da se sporazum postigne, upozorio je on. Šefovi država ili vlada koji su se formalno sastali da bi razgovarali o pitanjima migracije i britanskom slučaju, treba da preuzmu štafetu u diskusiji o grčkoj krizi.

Od kada je došao na vlast kao posvećeni protivnik mera štednje, Cipras je stalno tražio da dođe do političke arbitraže na najvišem nivou o sudbini Grčke.

Pogotovo što su prepreke dogovoru zapravo nepromenjene mesecima, fokusirane na obim i iznos PDV, na trnovito pitanje reforme penzionog sistema, a u pozadini je i pitanje održivosti državnog duga Grčke.

Tako se stiglo do roka, 30. juna, za isplatu rate kredita Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) što je podstaklo strahovanje od bankrota te zemlje.

Oslobađanje isplate poslednje tranše zajma blokiranog skoro godinu dana, od 7,2 milijarde evra, ili adekvatan finansijski potez ECB biće potrebni da Atina poštuje taj rok.

Kašnjenje ili neplaćanje rate MMF-u vodi opasnosti da Grčka ispadne iz evrozone, što je najgori scenario za evropske lidere i mnoge Grke koji žele da ostanu s evrima.

U Vašingtonu, portparol MMF-a izjavio je u četvrtak da se "očekuje plaćanje 30. juna", kako je nedavno uveravala Atina.