IZBORI U NEMAČKOJ

Očekivana pobeda Merkelove, neizvesne postizborne koalicije

Autor: Tanjug | 22.09.2013 - 18:25:00h | Komentara: 0

U trenutku kada se očekuju prvi rezultati današsnjih izbora u Nemačkoj na kojima su učestvovale 34 partije, jasno je da su demohrišćani, kancelara Angele Merkel najjača pollitička opcija ali i da su postizborne koalicije, u kojima se pominje nekoliko scenarija, otvoreno pitanje.

Angela Merkel

Angela Merkel | Foto: FoNet / EPA

Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti za dane koje dolaze u Nemačkoj se navodi vlada ''velike koalicije'' izmedju Hrišsćansko-demokratske unije, (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila.

Ukoliko je slabašnim liberalima (Partija slobodnih demokrata), aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, danas uspelo da pređu cenzus od pet odsto i uđu u Bundestag, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije bi bio moguć, ali ne i najizgledniji scenarij, komentarišu nemački analitičari.

Medjutim, ukoliko liberalima nije ''pošlo za rukom'' da udju u Bundestag, Merkelovoj CDU kao partner za ''veliku koalciju'' ostaje CDU, a kada je reč o ''pretrčavanjima'' malih partija na stranu velikih, neprirodnih partnera, analitičari ocenjuju da savez njenih demohrišćana sa Zelenim, nije mnogo realistična opcija.

Evropskeptična ''Alternativa za Nemačku'' (AFD) je, kaže se danas u nemačkoj prestonici, najveća nepoznanica ovih izbora. Sa tom partijom, koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, niko ne želi u koaliciju i ukoliko su oni danas prešli pet odsto glasova, to bi, ocenjuje se, moglo da znači kraj aktuelne demohrišćanko-liberalne koalicije.

U špekulacijama o postizbornim savezima, kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik isključio je i mogućnost koalicije sa Levicom, naslednicom nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, odnosno, mogućnost saveza SPD-Zeleni-Levica.

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, pa tako izborni rezultat može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da ''pretrči'', koga bi bilo poželjno, a koga opsano primiti u svoj tabor, da li se veliki treba da dogovore.

Analitičari ocenjuju da Merkelova grabi ka trećem mandatu, a kada je reč o nemačkom izbornom sistemu, Ustav kaže da se kancelar bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs