KARIKA KOJA JE NEDOSTAJALA

Otkriven "deka" svih kornjača!

Autor: Tanjug | 25.06.2015 - 10:54:00h | Komentara: 0

Naučnici tvrde da je 240 miliona godina star fosil, pronađen u komenolomu na jugu Nemačke, "deda svih kornjača". Izgledao je poput neobičnog guštera, zdepastog tela a imao je i oklop u nagoveštaju.

Kornjača

Deka kornjača je 20 miliona godina stariji od dosad najstarije poznate kornjače | Foto: Profimedia.rs

Istraživači su objavili danas da su otkrili najstariju poznatu kornjaču, 20 centimetara dugog reptila iz perioda trijasa - stvorenje nalik gušteru sa tek primetnim odlikama kornjače.

Nazvali su ga Pappoćelys, "deda kornjača", zbog njegovog položaja na samom dnu porodičnog stabla kornjača.

- Pappoćelys predstavlja kariku koja je nedostajala. Reč je o daleko najstarijoj od svih dosad poznatih kornjača čije primitivne anatomske karakteristike ukazuju na drevni izgled pojedinih delova tela ove životinje - rekao je paleontolog Rajner Šoh sa nemačkog Državnog prirodnjačkog muzeja u Štutgartu.

Ovaj "dedica" je 20 miliona godina stariji od dosad najstarije poznate kornjače, Odontoćelys, koja je pronađena u Kini.

Dok je Odontoćelys imao rudimentarni oklop na leđima, kod Pappoćelysa se on mogao samo nazreti, što pokazuje da je ovaj omotač, tipičan za kornjače, u svojoj evoluciji prošao kroz bezbroj faza tokom više desetina miliona godina.

- Oklop čine krupne kosti nalik rebrima koje tek počinju da međusobno srastaju na mnogim mestima - naveo je paleontolog Hans-Diter Sus sa Nacionalog prirodnjačkog muzeja pri Institutu Smitsonijan u Vašingtonu.

- U pitanju je izuzetno važna faza u evoluciji kornjačinog oklopa - napomenuo je on.

Pappoćelys, naučnicima poznat na osnovu 18 fosilizovanih skeleta, imao je dugačak rep, zdepast trup i glavu više nalik gušterovoj nego današnjim kornjačama, sa velikim brojem klinastih zuba, pogodnih za drobljenje insekata i malih guštera.

Živeo je u blizini jezera, a vrlo je moguće da je koristio rep za plivanje, a noge za upravljanje pod vodom.

Šoh je naveo da Pappoćelys, kao tranziciono biće, na pola puta između guštera i kornjače, pruža jasniju sliku evolucije kornjača.

-Tranziciona stvorenja su od najvećeg značaja za paleontologiju i praćenje evolucije. Često su veoma neobični, sa iznenađujućim karakteristikama - istakao je Šoh.

- Pokazuju kako su se komplikovane strukture, poput kornjačinog oklopa, postepeno formirale. Ujedno su i dokaz o prelaznim fazama u toku evolucije - dodao je on.

Pappoćelys je živeo 10 miliona godina pre pojave prvih dinosaurusa, ali to ne znači da nije imao neprijatelja. Tadašnji najveći vodeni predator bio je pet metara dugi vodozemac Mastodonsaurus, dok je kompnom neprikosnoveno vladao Batraćotomus, šest metara dugi predak današnjih krokodila.

Studija je objavljena u časopisu Nature.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs