SEDAM DANA POTRAGE ZA NESTALOM LETELICOM
Pilot fantomskog aviona sve veća enigma!
Policija ispituje potencijalnu ulogu Zaharija Ahmada Šaha (53) u nestanku „boinga 777“. Kolege kažu da je bio opsednut poslom.
Zahari Ahmad Šah je pilot već 33 godine
I policija ostavlja otvorenu opciju da je pad aviona bio povezan sa Šahovom greškom i pored njegove besprekorne prošlosti.
- U potrazi za dokazima ne možemo da isključimo nijednu teoriju - rekao je Džon Brenan, šef CIA, komentarišući teoriju o suicidalnom pilotu.
Kopilot iz avio-kompanije „Malezija erlajnz“, koji je više puta imao priliku da leti sa Šahom, opisuje ga kao zaluđenika za avionsku tehnologiju.
- Oduvek je želeo da postane pilot. Bio je pravi štreber u svom poslu i rado je delio savete drugima - rekao je kopilot za Rojters.
On je dodao da je Šah poznavao sve prednosti i mane „boinga 777“ i da je u svojoj kući u predgrađu Kuala Lumpura instalirao mali simulator leta s punom opremom i tri monitora.
- Stalno smo ga zafrkavali zbog toga. Pitali smo ga zašto nosi posao kući - rekao je radnik malezijske avio-kompanije koji pilota poznaje već 20 godina.
Šah se fotografijom kućne verzije simulatora leta pohvalio na Fejsbuku, a druge slike na njegovom profilu pokazuju da je bio strastveni kolekcionar minijaturnih letelica na daljinsko upravljanje.
Iskusni pilot rođen je u Maleziji, a karijeru je započeo 1981. godine. Do sada je u vazduhu proveo ukupno 18.365 sati. Malezijsko odeljenje za civilnu avijaciju imenovalo ga je za posmatrača na testovima za buduće pilote.
Za Šaha kažu da je druželjubiv i velikodušan među svojim komšijama i prijateljima. Prema njihovim rečima, voleo je da kuva i da nosi hranu na okupljanja u naselju.
- Svako bi bio srećan da ima suseda kao što je on - rekao je Rahim Zainun iz Kuala Lumpura.
Šahovi poznanici pokrenuli su internet stranicu pod nazivom „Ko je zapravo kapetan Zahari Šah“, na kojoj navode:
„Molimo vas da ne postujete nikakve pretpostavke dok ne dobijemo zvanične informacije. Smatramo da ovaj čovek zaslužuje vaše poštovanje. Molite se za njega.“
Nijedan avion nije nestao na ovakav način
Nestanak sa radara: Radar podatke o brzini, kursu i položaju dobija od aviona preko uređaja koji se zove transponder. Ti podaci su u svakom trenutku dostupni kontroloru leta. Čak i kada pilot isključi transponder, primarni odraz (pozicija objekta) ostaje vidljiv. Nejasno je kako je u ovom slučaju avion potpuno iščezao.
Vojni radari su sigurno detektovali njegov signal do ulaska u radarsku senku, odnosno do trenutka kada se nalazio na maloj visini, tokom poniranja. Čim avion nestane sa radara, kontrolor leta ima obavezu da pozove pilota i pita ga šta se desilo, što sam više puta i sam iskusio u praksi. Međutim, nema izveštaja o bilo kakvoj komunikaciji između njih.
Eksplozija: Kada bi došlo do raspada aviona na visini iznad 10.000 metara, njegovi najveći delovi koji sadrže čeličnu konstrukciju sigurno bi potonuli odmah. Međutim, manji ostaci kao što su sedišta, gumeni i plastični elementi, plutali bi na površini. U zavisnosti od jačine vodene struje, delovi su mogli da otplove i na desetine kilometara daleko. Ako bi avion ceo dotakao površinu, pa se raspao tek prilikom udara, onda bi se ostaci našli u koncentrisanom obliku.
Crna kutija: Teorijski je moguće da se crna kutija izgubi, ali to se događa u retkim slučajevima, kada završi na dnu okeana. Nju zapravo čine dva uređaja narandžaste boje, veličine šahovske table. Jedan snima glasove u kokpitu tokom poslednjih 30 minuta leta, a drugi beleži parametre leta. Oba uređaja sadrže predajnik koji odašilje talase na osnovu kojih sateliti lociraju crnu kutiju.
GDE JE: Kad-tad će ga sigurno pronaći, setite se da je olupina aviona koji je 2009. leteo iz Rio de Žaneira za Pariz nađena tek nakon dve godine.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs