On je na konferenciji za novinare precizirao da će na postavljanju cevi raditi dva broda, a prve cevi će položiti italijanska kompanija Saipem, preneo je Tas.
Sve cevi koje su bile naručene za projekat Južni tok, biće iskorišćene za Turski tok, rekao je član upravnog odbora Gasproma Oleg Aksjutin i dodao da je deo cevi već proizveden i da se čuva na specijalnim mestima.

Kako je ranije preneo Tas, početkom maja Gasprom je naložio da počnu radovi na izgradnji gasovoda Turski tok. Izvođač radova je čekao još od 1. decembra, kada je predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio da Rusija odustaje od realizacije Južnog toka i počinje sa realizacijom Turskog toka.

Za razliku od Južnog toka koji je predviđao velike infrastrukturne radove u Evropi, projekat Turski tok se ograničava na izgradnju cevovoda po dnu Crnog mora i gasnog čvorišta na grčko-turskoj granici. Čitavu ostalu infrastrukturu evorpski klijenti Gasproma će morati sami da izgrade. Italijanski Saipem je ranije saopštio da je dobio obaveštenje od klijenta Južni tok transport (Saut strim transport), koji je u stoprocentnom vlasništvu Gasproma, o obnavljanju radova po ugovoru. Saipem treba da počne radove na morskom delu gasovoda u Crnom moru, saopštila je tada kompanija.

Ranije je direktor Gasproma Aleksej Miler rekao da je početak eksploatacije Turskog toka planiran za decembar 2016. godine. Maršruta Turskog toka će većim delom ići po dnu Crnog mora istim putem sa ranije usaglašenom maršrutom Južnog toka. Gasprom i turska kompanija Botas su 1. decembra 2014. godine potpisale memorandum o zajedničkoj izgradnji gasovoda iz Rusije u Tursku preko Crnog mora.

Miler i ministar energetike i prirodnih resursa Turske Taner Jildiz su 7. maja potpisali sporazum izmedu Rusije i Turske o puštanju gasovoda u operativni rad i početku isporuke gasa kroz Turski tok u decembru 2016. godine. Njegov kapacitet će biti 63 milijarde kubnih metara gasa, od kojih će do 47 milijardi kubika biti usmeravano na novo gasno čvorište na tursko-grčkoj granici.