Stiv i Marija imaju četvoro dece, sinove Kertisa (20), Kirana (18) i Kamerona (16), i ćerku Mariju (21), koja kaže da nikad neće zaboraviti taj dan:
 
- Satima smo joj pričali, sve smo pokušavali da bismo je naveli da reguje. A onda je tata snimio te pesme na telefon, i puštao ih je mami, dok su mu se suze kotrljale niz lice i padale na njeno. Srce mi se cepalo dok sam ih gledala, ali onda je ona pomakla ruku, a kroz nekoliko dana počela je i da klima glavom - priseća se ona.

Uz zvuke pesama "Unchained melody", od Rajčel Bradersa, i "If You Don’t know me by now", koju izvodi Simpli red, Marija se polako vraćala u život.
- Hteo sam da probam da je nekako navedem da reaguje, i mislio sam, ako je išta može probuditi, to je to. Pošto sam joj oko sat vremena puštao muziku, pokrenula se. Bio sam oduševljen, van sebe od sreće. Ne mogu to da izrazim rečima. Ona je moj životni partner, vrlo smo bliski, uvek smo bili zajedno - priča Stiven, taksista po zanimanju.

Lekari koji se o Mariji brinu u bolnici Kings Koledža u Londonu odmah su upozorili porodicu da će oporavak biti spor i neizvestan, ali ono što je u međuvremnu postigla i sami nazivaju “čudom”. Marija je u stanju da govori i piše i dosta dobro pokreće desnu stranu tela, dok joj je leva i dalje slabo pokretna i još uvek je vezana za invalidska kolica.

Porodica, međutim, veruje u njen potpuni oporavak i povratak kući, a ni lekari više ne isključuju tu mogućnost:

- Dugoročni cilj je da se mama vrati među nas i da nam kuća ponovo postane dom. Tata joj svakog dana govori: ‘ako ti dobiješ bitku, dobićemo rat - zaključuje ćerka Kirsten.