Nadam se da neću morati da šaljem vojsku u Ukrajinu

Putin je rekao da se nada da neće morati da iskoristi svoje pravo da pošalje rusku vojsku u Ukrajinu.
"Veoma se nadam da neću biti primoran da iskoristim ovo pravo", rekao je Putin, podsećajući da je 1. marta dobio dozvolu Gornjeg doma doma parlamenta da pošalje trupe na ukrajinsku teritoriju.

On je, u redovnom televizijskom odgovaranju na pitanja građana, poručio da se njegov glavni zahtev tiče garancija u vezi sa zaštitom prava ruske manjinske zajednice na jugu i istoku Ukrajine.
"Reč je o pitanju garancija za ove ljude", ukazao je ruski predsednik.

Putin je, po prvi put, priznao da su ruski vojnici bili prisutni na Krimu pre i tokom održavanja referenduma o otcepljenju od Ukrajine, 16. marta.
"Naš cilj je bio da obezbedimo uslove za slobodne izbore", rekao je Putin, objašnjavajući ko su bili vojnici koji su nosili uniformu bez oznaka, a koji su se pojavili na Krimu krajem februara, od kojih su mnogi potom opkolili ukrajinske vojne baze, podseća AFP.

"Iza lokalnih snaga samoodbrane bili su naši vojnici. Oni su postupali ispravno, ali odlučno i profesionalno. Morali smo da zaštitimo ljude od moguće upotrebe oružja", dodao je on.

Putin je ocenio da ukrajinske vlasti "guraju zemlju u ambis".
"Nadam se da će učesnici razgovora (SAD, EU, Ukrajina i Rusija) uspeti da vide ka kakvom ambisu vlasti u Kijevu idu, vukući sa sobom celu zemlju", upozorio je ruski predsednik.

Kako je rekao, jedino se kroz dijalog, demokratske procedure, a ne upotrebom oružanih snaga, tenkova i aviona, može obezbediti red u zemlji.

Putin je odbacio kao besmislene sve tvrdnje o vojnom učešću Rusije u događajima na istoku Ukrajine i istovremeno ocenio da je početak pregovora o Ukrajini u Ženevi veoma važan, kako bi se zajednički razmislilo o izlazu iz postojeće situacije.

On je izrazio nadu da će učesnici pregovora shvatiti u kakvu "propast srljaju vlasti u Kijevu i za sobom vuku zemlju", rekao je Putin odgovarajući na pitanja građana u televizijskom obraćanju.

Na sastanku će učestvovati ministri spoljnih poslova EU, Rusije i SAD i vršilac dužnosti šefa ukrajinske diplomatije. Sve tvrdnje o vojnom učešću Rusije u događajima na istoku Ukrajine su besmislica, rekao je Putin i naglasio da je tamo samo lokalno stanovništvo.

Putin je, takođe, rekao da je od najveće važnosti da što pre počne dijalog između aktuelnih ruskih vlasti i regiona u cilju pronalaženja kompromisa.

On je, međutim, primetio da predstavnici vlasti u Kijevu odlaze u regione, ali se tamo ne sastaju sa narodom već sa svojim pristalicama.

Putin je kao "protivustavan" okarakterisao dolazak na vlast aktuelnih snaga u Kijevu, posle čega su počeli dramatično da se povećavaju nacionalistički stavovi, a stanovnici pojedinih regiona su postali zabrinuti za spostvenu bezbednost.
"Umesto da pokrenu dijalog sa narodnim liderima, iz Kijeva su poslali svoje kandidate za pozicije gubernatora - a to su lokalni oligarsi. Ljudi se tamo prema njima odnose sa nepoverenjem, smatraju da su se oni nakrali i novac zaradili eksploatišući narod, a onda su ih još poslali i u ulozi rukovodilaca. A šta je vlast uradila sa liderima iz naroda - smestila ih je u zatvor".

Kako je dodao, umesto dijaloga, počele su pretnje silom, na civilno stanovništvo su pokrenuti tenkovi i avijacija.

On je, međutim, naglasio da je Rusija uvek bila uz Ukrajinu i da će tako i ostati, a kako je rekao, Rusija nikada nije planirala vojne akcije na Krimu.
"Rusija nije planirala anesiju ili vojne akcije na Krimu, bila je spremna da gradi odnose polazeći iz geopolitičkih realnosti. Međutim, opasnosti za Ruse su bile konkretne i opipljive. To je podstaklo narod Krima da se zamisli o budućnosti i da se obrati Rusiji za pomoć i upravo time smo se rukovodili", rekao je on.

Putin kaže da će Rusija ubrzati proces prelaska bankarskog sistema Krima na rublju, u okviru nastojanja da u potpunosti integriše poluostrvo koje je prošlog meseca primljeno u sastav Ruske Federacije. Posle referenduma 16. marta na kom su građani Krima glasali za pripajanje Rusiji, to poluostrvo je proglasilo rublju za zvaničnu valutu i započeto je sa isplatom penzija i plata u toj valuti, preneo je Rojters.

"Situacija u bankarskom sektoru i dalje nije u potpunosti rešena. Pokušaćemo da razgovaramo sa ukrajinskim partnerima dok ne pronađemo rešenje. Promet ukrajinske grivne je već ograničen, tako da nam ne ostaje ništa drugo sem da započnemo sa ubrzanim cirkulisanjem rublje", izjavio je Putin u televizijskom obraćanju naciji.

Prema njegovim rečima, biće potrebno oko mesec dana za uspostavljanje mreže i otvaranje potrebnog broja bankovnih računa.

Za ruskog predsednika prethodnih dana stiglo je više od dva miliona pitanja.

Ovo je biti 12. put da Putin preko televizije odgovara na pitanja ruskih građana. Svaki put, on je govorio sve duže i duže, a prošle godine najduže - četiri sata i 48 minuta.