alo.rs Svet
NISU VANZEMALJCI, ASTEROIDI, MAFIJAŠI
Rešena misterija s najvećom mašinom na svetu
Mesec dana od kada se najveća mašina za kopanje tunela na svetu zaglavila ispod priobalja američkog grada Sijetla, inženjeri su utvrdili šta je "Predmet" (The Object) - kako su nazvali to što je moćnu "krticu" zaustavilo u podzemlju.
Model džinovske mašine "Berta" | Foto: Wikipedia
Mašina nazvana "Berta" - dugačka 100 metara, visoka koliko petospratnica i s posadom od 20 ljudi, koja kopa dvospratni tunel za podzemnu deonicu autoputa i oblaže ga betonskim pločama - pet meseci je glatko napredovala 20 metara ispod površine tla i tek dostigla brzinu od 15 metara dnevno kada je 6. decembra naišla na nešto što nije uspela da savlada.
Mesec dana ekipe radnika su se dannoćno smenjivale da bi pripremile teren da neko zaviri ispred čela "krtice" i vidi šta ju je zaustavilo.
"Berta", koju je baš za taj posao konstruisala i proizvela japanska firma "Hitači" za 80 miliona dolara, u osnovi je ogromna rotaciona bušilica naoružana čeličnim diskovima-sekačima koji žvaću stenje i beton, a mašina ih melje i pokretnom trakom "ispljuvava" na početak iskopanog tunela što je za sada 300 metara.
Inženjeri su dvaput produžavali rok za izvidjanje "Predmeta", ali su ga odložili za prve dane januara, jer je, uz izlomljeno stenje i zemlju, trebalo izbaciti ogromnu količinu vode iz tla, kao i vode koja se cedi iz okeana pred džinovski sekač zaglavljen dok je probijao tunel prečnika većeg od 17 metara.
Nivo podzemne vode je ispumpavanjem tek posle četiri nedelje oboren za 18 metara, da bi se omogućilo izvidjanje ispred gornjeg dela čela mašine.
Pomoću sonde probušene vertikalno, s nivoa ulice,
spuštanjem kamere se utvrdilo na šta je "Berta" naišla.
spuštanjem kamere se utvrdilo na šta je "Berta" naišla.
Izgradnja tunela, kao zamene deonice vijadukta - auto-puta na
betonskim stubovima nad centralnim delom priobalja grada posustalog
zbog zemljotresa 2001, sama je po sebi rizičan i skup posao, delom i
zato što je priobalje Sijetla nasuta močvara.
betonskim stubovima nad centralnim delom priobalja grada posustalog
zbog zemljotresa 2001, sama je po sebi rizičan i skup posao, delom i
zato što je priobalje Sijetla nasuta močvara.
Tehničkim problemima se krajem decembra pridružila pretnja Gradskog
veća Sijetla da neće platiti dodatne radove i nepredviđ ene teškoće ako prekoračenje cene iz ugovora bude preveliko, a govori se o stotinama miliona dolara. Gradski oci su ionako s gunđanjem 2009. godine jedva prihvatili projekat jer je bio previše finansijski rizičan, pišu lokalni mediji.
veća Sijetla da neće platiti dodatne radove i nepredviđ ene teškoće ako prekoračenje cene iz ugovora bude preveliko, a govori se o stotinama miliona dolara. Gradski oci su ionako s gunđanjem 2009. godine jedva prihvatili projekat jer je bio previše finansijski rizičan, pišu lokalni mediji.
Brod dovozi rasklopljenu mašinu u Sijetl | Foto: Wikipedia
Taj ugovor zakonske snage, ima jednu teško sprovodivu klauzulu: da nepredviđene troškove plate vlasnici nekretnina u priobalju Sijetla kada se one "prevore u zlato" pošto - zbog silaska auto-puta pod zemlju, u tunel - više neće biti u večitoj senci ostarelog vijadukta.
Tada će se srž gradskog centra proširiti na samu obalu severnopacifičkog zaliva Padžet (Pudget), a vlasnici tamošnjih placeva i sada derutnih zgrada će se od toga drastično obogatiti.
Inženjeri i geolozi su zato i pod finansijskim pritiskom nagađali
šta je "Predmet" koji je zaustavio džinovsku mašinu: možda ogromna, neobično tvrda stena koju je tu ostavio glečer na kraju Ledenog doba, pre 17.000 godina, drugi su napola ozbiljno govorili da je tu, u armiranom betonu, telo mafijaša Džimija Hofe nestalog 1975, treći da je mašina naišla na asteroid, dok istoričari kažu da je zaista tu negde u lučkom priobalju, u 19. veku čitav natovaren teretni voz, s lokomotivom na čelu, potonuo u meko, tada močvarno tlo.
šta je "Predmet" koji je zaustavio džinovsku mašinu: možda ogromna, neobično tvrda stena koju je tu ostavio glečer na kraju Ledenog doba, pre 17.000 godina, drugi su napola ozbiljno govorili da je tu, u armiranom betonu, telo mafijaša Džimija Hofe nestalog 1975, treći da je mašina naišla na asteroid, dok istoričari kažu da je zaista tu negde u lučkom priobalju, u 19. veku čitav natovaren teretni voz, s lokomotivom na čelu, potonuo u meko, tada močvarno tlo.
Nagadađalo se i da je "Berta" naletela na "bočni zid jedne od mnogih
baza vanzemaljaca na Zemlji", ali je zvanični gradski istoričar dopustio da je tu, u podzemlju, "možda ostatak neke drevne civilizacije o kojoj ništa ne znamo".
baza vanzemaljaca na Zemlji", ali je zvanični gradski istoričar dopustio da je tu, u podzemlju, "možda ostatak neke drevne civilizacije o kojoj ništa ne znamo".
I prošlog vikenda, noću, najzad je snimljeno šta je "Predmet" koji je onesposobio "Bertu": to je komad debele čelične cevi dugačak 36 metara, prečnika 20 santimetara, koja se koristi za reni-bunare. Ta cev je 2002. godine, posle zemljotresa, zabijena u priobalje da bi se kroz nju mogao meriti nivo podzemne vode, bitan za procenu stabilnosti načetog vijadukta čija se sudbina sada konačno rešava.
Kada je "Berta" naišla na čelličnu cev, "sažvakala" je deo, ali se cev, donjim krajem čvrsto zabijena u zemlju, savila i zabila u šupljinu među "Bertinim" "zubima". Ta poluga od skoro 40 metara je zaglavila podzemnog džina.
Da bruka bude veća, dva dana pre no što je stala, "Berta" je na površinu, bukvalno metar ipo uvis, kroz ulicu, izbila gornji deo te cevi, dugačak 16 metara, ali niko nije pretpostavio da je veći, nezgodniji deo, i dalje pod zemljom, te su terali mašinu napred iako se sve slabije kretala, sve dok dva dana kasnije nije sasvim prestala da radi. Koliku je to štetu izazvalo, tek će se videti.
Neprijatnost graditelja je tim veća što je postojanje te debele čelične cevi bilo navedeno kao otežavajuća okolnost još u tenderu na osnovu kojeg je posao poveren i ugovoren.
Graditelji sada kažu da su pretpostavili da su vlasti izvukle cev pre no što je "Berta" stigla do te deonice, a vlast kaže da je to trebalo da uradi graditelj. Dve strane se oko toga spore danima, prenose lokaln mediji.
Za sada nema plana kako ukloniti cev, niti procene kolika bi mogla biti obimna popravka mašine jer se pretpostavlja da je bilo loma delova - to je posao za inženjere ove nedelje. A tek kada to bude obavljeno, moć iće da se proceni kada će se nastaviti kopanje tunela koje je i pre kvara kasnilo tri meseca.
Složeno provlačenje kroz Sijetl auto-puta 99 koji sa severoistoka SAD ide na sever Kanade, trebalo je da košta 2,8 milijardi dolara, od čega je za tunel 1,3 milijarde, i da bude završeno krajem 2015. godine.
Da stvar bude gora, dotrajali vijadukt s autoputem je prošlog meseca počeo da tone i zbog kopanja tunela, i zbog neplaniranog naglog ispumpavanja podzemne vode tokom traženja "Predmeta". Račun raste, a za koliko - o tome će narednih nedelja pregovarati vlast i graditelji.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs