alo.rs Svet
DOBRO NAM DOŠAO
Saturn snimljen kako pravi novi mesec (VIDEO)
Američka svemirska agencija NASA objavila je da je letelica “Kasini” snimila formiranje malog, ledenog objekta unutar Saturnovih prstenova, koji može da bude novi mesec, piše “Sajens rikorder”.
Naučnici Laboratorije NASA za mlazni pogon u Pasadeni, Kalifornija, kažu da ne očekuju da će objekat rasti, te da se možda čak i raspada.
Novi satelit se vidi na samom dnu ruba Saturnovog prstena
Jedan od ovih poremećaja je luk za 20 odsto svetliji od svoje okoline, dug 1.207 kilometara, širok 10. Naučnici su takođe otkrili neobične izbočine na obično glatkom profile ivice prstena. Oni smatraju da su luk i izibočine nastale usled gravitacionog efekta obližnjeg objekta.
“Nikada nismo videli ništa slično. Možda gledamo u sam čin rođenja, dok ovaj objekat napušta prstenove i odlazi da postane mesec”, naveo je u saopštenju vođa studije Karl Marej sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu.
Objekat je nezvanično nazvan Pegi, a previše je sitan da se posmatra preko fotografija. Procenjeno je da mu prečnik nije veći od kilometar.
Ovaj proces pomoći će naučnicima da razumeju kako su Saturnovi ledeni meseci, uključujući oblačni Titan i Enceladus sa njegovim okeanima, formirali u masivnijim prstenovima planete pre mnogo vremana. Takođe, ovo pomaže da se uvidi kako su se oformile Zemlja i druge planete Sunčevog sistema, te kako su se pomerale od Sunca.
Saturnovi ledeni meseci razlikuju se u veličini, a veći sateliti su udaljeniji od planete. Mnogi od Saturnovih meseca uglavnom se sastoje od leda, istog onog koji čini prstenove planete. Nedavna naučna teorija kaže da su se meseci oformili od čestica prstenova i potom se odvojili od planete, mešajući se sa ostalim satelitima na putu.
“Teorija je da je Saturn pre mnogo vremena imao znatno masivniji sistem prstenov, sposoban da ‘rodi’ veće mesece. Kako su se meseci formirali blizu ivice, oni su isrcpli prstenove i evoluirali, pa su tako najveći i najudaljeniji oni koji su nastali pre. Masa sistema prstenova koji ih je proizveo smanjila se vremenom”, objasnio je Marej.
Studija je objavljena u žurnalu “Ikarus”.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs