Nije bitno da li ste njihov prijatelj ili neprijatelj, da li ste na plaže njihovog ostrva došli ciljano ili nesrećnim slučajem, lokalci će vas dočekati na isti način - sa kopljima i strelama. Pokloni u obliku hrane i odeće nemaju značenja za njih. Oni su čak bili veoma nasilni prema spasiocima nakon velikog cunamija 2004. godine.

Nakon ovog cunamija koji se dogodio u Indijskom okeanu decembra 2004. godine, grupa spasilaca je stigla mornaričkim helikopterom na Sentinel ostrvo. Želeli su da pronađu i pomognu preživelima ali su šanse za to ipak bile male. Prvo su pokušali da bacaju pakete hrane, ali su domorodci to dočekali veom nasilno. Jedan od Sentinel ratnika je tada istrčao iz guste džungle i gađao helikopter strelom.

Skoro ništa nije poznato o ovom plemenskom narodu, njihov jezik i navike su  potpuno strani. Njihova naseobina je sakrivena duboko u gustoj džungli, tako da uopšte nije poznato kako oni žive. Poznato je samo da su oni lovci i sakupljači i da se ne bave obradom zemlje. Oni žive na voću, ribi, divljim svinjama, gušterima i medu.

India ima suverenitet nad Severnim Sentinelom, ali najverovatnije je da ovi ljudi nemaju pojma šta je to uopšte Indija. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja prijateljskog kontakta sa njima od 1964. godine, indijska vlada se povukla i prestala da pokušava. Sve posete ovom ostrvu su zvanično zabranjene. Indijska mornarica je čak uvela tampon zonu od tri  milje  oko ostrva kako bi turiste, istraživače i sve znatiželjnike držala podalje. Slučajni kontakti se dese, i nijedan od njih se ne završi dobro.

Postoji nekoliko horor priča kako se ljudi sa Sentinel ostrva ophode preme svojim gostima. Posetioce se vrate sa ovog ostrva uplašeni, sablasnuti i povređeni ili se uopšte ne vrate. Daleke 1986 godine, jedan zatvorenik koji je pobegao iz britanskog zatvora slučajno je doplutao do plaža Severnog Sentinel ostrva. Nekoliko dana kasnije, ljudi koji su tragali za njim su pronašli njegovo beživotno telo na plaži probodeno sa nekoliko koplja i prerezanog grkljana.

Jedna grupa entuzijasta se 1974. godine se uputila tamo kako bi napravila dokumetnarac pa je režiser ovog ostvarenja završio sa kopljem od skoro dva metra u svojoj butini. Nekoliko snimaka te posete je uvršteno u veći dokumentarac koji nosi naziv "Čovek u potrazi za čovekom (Man in Search of Man)"

- Ponekad su nam okretali leđa i počinjali da vrše veliku nuždu - tvrdi Pandit i dodaje da su tako želeli da nam stave do znanja da nismo dobrodošli.

Za divno čudo, ipak se desio jedan slučaj kada su domorodci sa ovog ostrva dočekali indisjkog antropologa bez agresivne reakcije. Tog 4. januara 1991. godine, 28 muškaraca, žena i dece prišlo je mirno gospodinu Panditu i njegovoj grupi.

- Svojevoljno su prišli da nas upoznaju, bilo je prosto neverovatno - kaže on i dodaje da su verovatno odlučili da je došlo pravo vreme za to.

Nažalost poslednji kontakt sa ovim narodom 2006. godine nije prošao baš dobro. Dvojica ribara su ubijena dok su nezakonito pecali u blizini ovih ostrva.

Ljudi sa Severnog Sentinela su poslednji ljudi na kugli zemaljskoj koji nisu imali kontakt sa civilizacijom. Možda je i pametnije da ih ostavimo na miru, zato što ako bi ih uveli u svetske civilizacijske tokove to možda ne bi bila najbolja stvar za njih. Oni verovatno nisu imuni na veliki broj bolesti i njihovo adaptiranje na moderan svet bi verovatno bilo ekstremno teško.