Stefani Lafarž je novorođenu bebu šimpanze gajila, i može se reći podizala, ravnopravno sa svojom decom, pa je Nim sve više postajao nalik čoveku i uspešno je savladao jezik kojim se služe gluvonemi.

Kada je premešten na univerzitet njegov život postao je mnogo mirniji. Studentkinja Laure Petito, Nima je naučila na stotine novih jezičkih znakova, živeo je posvećen nauci, ali ipak je vremenom menjao narav. Postao je agresiniji, čak je Lauru ugrizao tako jako da je imala 37 kopči.

Tada počinju pravi problemi jer je Nim naprasno suočen sa drugim pripadnicima svoje vrste na koje se jako teško navikao, i često je bio zbunjen i ulašen. Držan je u tesnom kavezu i podvrgavan stalnim eksperimentima.
Ipak, zbog Nimove medijske popularnosti i ljudi dobre volje, organizovan je pokter koji je izvojevao njegovo premeštanje u utočište za napuštene životinje.
U utočištu je živeo bez prijatelja, usamljen i izolovan od ljudi i drugih šimpanzi, sa povremenim napadima besa.
Uginuo je u 26. godini, što je prerano u odnosu na životni vek šimpanzi, koji iznosi 60. godina. Njegov trener i drugar u igri Bob Ingersol tvrdi da je Nim umro pre svega od slomljenog srca, usamljenosti i tuge za porodicom od koje je odvojen.
Bob Ingersol o tome govori u dokumentarnoj TV seriji koja će se od 20. Decembra prikazivati na kanalu HBO.