Zahvaljujući svedočenju jedne od Bin-Ladenovih supruga, supruge jednog i od njegovih kurira, obaveštajaca, i drugih koji su bili ukontaktu sa porodicom i njenom mrežom za podršku, Komisija je naime, uspela da sklopi sliku o životu koji su Bin Ladenovi i njihovi pakistanski čuvari vodili. Ta priča počinje početkom 2002. godine, kada se pretpostavlja da je Osama Bin Laden sa severozapada ušao u Pakistan.
Zaustavljen zbog prekoračenja brzine
Marjam, žena Ibrahima al-Kuvajtija, Bin Ladenovog poverljivog čuvara, potrdila je da su u dolinu Svat, doputovali sa “visokim, glatko izbrijanim Arapinom”. Grupa (kojoj se priključila i Bin Ladenova treća žena, 29-godišnja Jemenka Amal sa malom ćerkom) živela je oko osam meseci u Svatu, i za to vreme se ”visoki Arapin” nije mešao sa porodicama kurira i čuvara.
Aktivnosti van kuće su im bile ograničene, ali je jednom prilikom porodični automobil u kom se nalazio i Bin Laden zaustavljen zbog prekoračenja brzne - tada mu je pakistanska policija bila najbliže. Ibrahim je, međutim, “brzo sredio stvar”.
Početkom 2003. Bin Laden se sastao sa Kalidom Šeikom Mohamadom, samo mesec dana pre nego što je ovaj zarobljen.
Supruga mu se za vreme skrivanja dvaput porodila
Kuća u kojoj su američke snage pronašle i ubile Bin Ladena
Dvospratna kuća u kojoj su Bin Ladenovi nakon toga živeli u gradu Nasemu bila je prostrana, sa tri spavaće sobe i travnjakom, i grupa je u njoj ostala skoro tri godine. Amal se u tom periodu dvaput porodila u lokalnoj bolnici, ali ni jednom nije ostala da prenoći, a sve razgovore sa lekarima vodili su Al-Kuvajti i njegova supruga, rekavši doktorima da je Amal gluvonema.
Dok su živeli u Haripuru, telefonske razgovore nikad nisu obavljali od kuće, već su putovali i po 150 milja, do Pešavara, ili 65 km do Ravalpindija, gde su koristili javne govornice. Gledali su satelitski program Al Džazire, a muškarci nikad nisu primali goste. Jedini posetilac je bila Ibrahimova majka.
Nadgledao unuke i brinuo o verskom obrazovanju
U julu 2004. je kupljen plac za izgradnju nove kuće u Abotabadu, ganizonskom gradu 85 km udaljenom od prestonice Islamabada, a 2005. se porodica u ovu kuću i uslelila. Abar i Ibrahim su se predstavili lažnim imenima, kao braća koja su pobegla iz plemenskih oblasti zbog porodične zavade - čime su objasnili visoke zidove oko kuće.
Nije posećivao lekara, jeo čokoladu i jabuke
Ako bi osetio slabost (bolovao je od bubrega, a možda i od srca), Bin Laden je imao običaj da pojede čokoladu, ili jabuku. Nema dokaza da ga je ikad posetio lekar, a gotovo je sigurno i da nikad nije izašao iz dvorišta.
U oktobru 2005. severoistok Pakistana je pogodio jak zemljotres. Pod izgovorom da popravljaju kuću, dodali su još jedan sprat, za koji nisu imali dozvolu. Zemljotres je u grad doveo brojne izbeglice, među kojima je bilo lakše prikriti se. Iz izveštaja proizlazi da Pakistan već od 2005. nije aktivno tragao za Bin Ladenom.
Žene tvrde da su Bin Laden, njegova porodica i svi ostali u kući živeli “izuzetno štedljivo”: vođa al Kaide je imao samo šest preobuka, tri letnje i tri zimske, dva džempera, jednu jaknu i kaubojski šešir koji je nosio po dvorištu, da se zaštiti od satelitskih snimaka iz vazduha.
Deca Bin Ladenovih su živela “izuzetno uredno i povučeno”. O verskom obrazovanju svoje unučadi je brinuo sam, a nadgledao ih je čak i dok se igraju. Deo igara je predstavljalo i takmičenje u uzgajanju povrća u bašti, a najbolji plodovi su osvajali “skrome nagrade”.
Žene iz porodice su takođe živele vrlo povučeno, već od treće godine su počinjale da nose veo, a Marjam čak tvrdi i da su izbegavale svaki kontakt s muškarcima i gledanje televizije.
Pored druge i treće supruge i njihove dece, samo nekoliko meseci pred američki napad, porodici se pridružila i Saudijka Kairijah Sabar (61), Bin Ladenova prva supruga, koja je od 2002. do 2010. bila zatočena u Iranu.
"Siromašni čika koji nigde ne izlazi"
Osama Bin Laden je u bekstvu živeo skromno i uredno
Porodice kurira i čuvara uživale su nešto više slobode, ali nisu se mešale sa Bin Ladenovima, a retko su ih čak i viđali. Marijam priča kako je jednom prilikom njena devetogodišnja ćerka Rahma pitala oca zašto “čika koji živi gore” (Bin Laden) nikad ne izlazi iz kuće da bi otišao na bazar, a otac joj je odgovorio da je to zato što je suviše siromašan i ništa ne može da kupi.
Jednom prilikom, srela je i pozdravila “siromašnog čiku” i otada Rahmi više nije bilo dozvoljeno da ulazi u glavnu kuću. Ovaj incident je za posledicu imao i potpun prekid svih konakata izmešu Bin Ladenovih i Al-Kuvajtijevih, a Ibrahim je ženama iz svoje porodice nakon toga zabranio i da gledaju televiziju.
Tek tada, gotovo devet godina nakon što ga je prvi put videla, Marijam je shvatila da je “visoki Arapin” zapravo Osama Bin Laden. Prema njenom svedočenju, njegov pravi identitet su znali samo porodica, Ibrahim, Abar - a od tada i ona.
Nekompetentnost vlade dala slobodu Bin Ladenu
Izveštaj Komisije uz Abotabada sastavljen je na zahtev pakistanske vlade, na osnovu svedočenja oko 200 osoba, ima 336 strana i do sad nikad nije objavljen. Iz izveštaja se nameću dva glavna zaključka: da su nekompetentnost pakistanske vlade i bezbednosni propusti omogućili Bin Ladenu da tokom devet godina živi na šest različitih lokacija u Pakistanu, i da bi ukoliko Pakistan ne poboljša svoju odbrambenu strategiju SAD i u buduće mogao da izvodi slične napade, koje su pakistanske vlasti okarakterisale kao “ratni čin”.