Herc Somer je prezime koje je sa sobom za vreme drugog svetskog rata značilo smrt. Jedino što je u Pragu tih godina bilo gore od toga da ste Jevrejin bilo je da ste siromašan Jevrejin.

Njena porodica je svako jutro ustajala gledajući u vrata. Kao i porodica nesrećne Ane Frank u Amsterdamu, kao i sve one oči koje je Drugi svetski rat ugasio. Gledali su u vrata dugo i tiho čekajući da neko pokuca, a onda ih i upuca. Ako imaju sreće.

Ako imaju malo manje sreće, odveli bi ih vozom, kao stoku, u neki od logora.

To se desilo Alis i njenom mužu. I njenom dvogodišnjem detetu.

Alis je rođena u Pragu 1903. a udala se za Leopolda Somera 1931. godine. Sinčića je rodila dve godine pre početka Nemačke invazije na Poljsku.

Supružnici su bili presrećni, uspešni pijanisti, ona je naučila da svira sa samo pet godina. A onda je neko stvarno zakucao na vrata. Nemci.

Sestra koja je naučila da svira klavir kada je imala samo pet godina nije ni znala - spasla joj je život.

Kada je njena majka odvedena u logor i ubijena, Alis je izgubila svu nadu.

- Čekali smo da dođu po nas. Znali smo da nam je došao kraj.

A onda, usred mraka, znak ljudskosti, i to od naciste.  Bio joj je komšija.

- Nedostajaće mi vaše sviranje.Nadam se da ćete se vratiti. Želim da znate da vam se divim, vašem sviranju, strpljenju i lepoti muzike", rekao joj je. A onda su njegovi saborci zakucali na vrata.

- Taj nacista je bio čovek, jedini među njima, sećala se Alis kojoj je taj razgovor, maltene, najavio sudbinu.

Umešnost nje i njenog muža odvela ih je, zajedno sa detetom, u Terezin, logor smrti koji je već oduzeo silne živote. A tamo je postojao muzički program. Morbidno i neverovatno, ali istinito.

A ona je svirala. Svirala i živela. Živela je dok su ljudi oko nje umirali. Njen sin, koji je tada imao šest godina pevao je u operi. Sakrili su se u muzici, zabavljali krvnike ali i davali sapatnicima nadu.

- Gledali smo ta izmučena lica i mislili "nije toliko užasno, sve dok muzika svira, nije toliko užasno, i smejali smo se". Ali muzika je prestala da svira. Njen muž odveden je u Dahau gde je umro od tifusa.

Ipak, neverovatnom snagom uspela je da sačuva sebe i svoje dete. Dočekali su oslobođenje. Ona je otišla da predaje u Jerusalim, a onda se preselila u London gde je umrla nakon 110 godina neverovatnog života. Nadživela je svog sina Stefana koji je umro 2001. A muzika? Nacisti su je silovali.

Terali su izgladnele i prestravljene ljude, od kojih su mnogi gledali kako im decu odvode na pogubljenje, da stoje usred pakla, držeći instrumente i sviraju vesele pesme. Novo pridošli zatvorenici videli bi ih kako sviraju i čak im se smešili.

Ovi su ih tupo gledali i prelazili preko svojih gudala ili dirki. Svirali su pesmu smrti dok su nevini ljudi odvođeni pravo u gasne komore.

Umrla je Alis Herc Somer, najstarija žena koja je prošla kroz Holokaust. Ne zaboravimo nikada šta je preživela, i šta njih jedanaest miliona nije.