Marku su rekli da im kaže gde je crvena tačka u odnosu na kvadrat. On uopšte nije video kvadrat.

Od tog trenutka sve je krenulo nizbrdo. On danas ima 29 godina i svestan je da iz dana u dan sve više gubi vid. Odlučio je ljudima da ispriča kako izgleda postajati slep.

"Rođen sam sa genetskom mutacijom. Imam poremećaj zbog koga mi je uništen centar vidnog polja. Vidim samo zamagljenu zbrku boja u kojoj ne razaznajem oblike. A oko toga... Pa, i to vidim baš loše", otkriva mladić.

Jednim okom vidi jasnoćom 20/400, a drugim 20/800!

"Imam osećaj kao da na jednom okom imam lupu, a na drugom ne. Dva oka se stalno bore da nešto fokusiraju, a ja tako treba da se krećem", priča Mark kome su oči, i pored toga što ne vidi, vrlo osetljive na svetlost.

"Kada gubite vid to utiče na sfere života koje ne možete ni da zamislite. Kada stojim na raskrsnici ne vidim koje je boje semafor. Ne vidim gde su kola. Gledam u osobu pored sebe i razmišljam da li da je pratim. Da li će ona rizikovati svoj život da bi pretrčala ulicu", otkriva momak kome je svaka šetnja kao hod po minskom polju.

"Moj prirodni neprijatelji su hidranti. Posebno ako su žuti kao u Los Anđelesu. Ne mogu da razaznam šta je šampon, a šta balzam. Ljudi me često pitaju da li mirišem telefon, a ja sam uveličao tekst do maksimuma i i dalje moram toliko da se nagnem da bih ga pročitao", priča Muzinski i dodaje da je naučio da gleda u ljude dok razgovaraju, ali da ne može uvek da protumači da li su srećni ili tužni.

"Znam da postoji mnogo stvari u životu koje ne mogu da radim. Znam da postoji nešto negativno u životu svakog čoveka što ga sprečava da nešto učini. Neke stvari mogu da se reše trudom i radom, ili uz pomoć drugih ljudi, ali neke ne mogu. Na kraju krajeva, ne znam da li bih imao divne prijatelje koje sada imam ili ovakav odnos sa porodicom. Radije bih da imam njih, i da budem ovakav kakav sam, nego da imam savršen vid", zaključuje Mark.