U studiji provedenoj na velikom uzorku od 1,2 miliona ljudi u SAD i Italiji istraženo je kako se vesti iz sfere teorije zavere i naučne sfere konzumiraju i oblikuju na fejsbuku i drugim društvenim mrežama.

Stručnjaci su u internet prostor lansirali 4.709 "trolovskih" informacija (neistinitih, često ironičnih tvrdnji s ciljem raspirivanja rasprave) te sarkastičnih imitacija teorija zavere.

Rezultati su pokazali da je čak 77,92 odsto "lajkova" te 80,86 odsto saglasnih komentara na ove vesti stiglo iz redova korisnika koji često posećuju stranice teoretičara zavera.

Oni nisu prepoznali dezinformacije čak ni kada su bile - izmišljena satira.

Korisnici stranica teorija zavera više su fokusirani na postove u vlastitoj zajednici (među istomišljenicima) i pažnja im je snažnije orijentisana na širenje tih ideja.

S druge strane, korisnici naučnih vesti manje su zaokupljeni njihovim širenjem među istomišnjenicima i više su skloni da komentirišu na stranicama teoretičara zavera.

Stručnjaci smatraju da je jedno moguće tumačenje ovakvog ponašanja to da pristalice zavera žele da šire ono što smatraju zanemarenim u službenom razmišljanju, dok drugi nastoje da spreče širenje teorija zavera koje se ne baziraju na proverenim činjenicama.

Na svaki "lajk" i komentar na naučnoj stranici dolazi mnogostruko više "lajkova" i komentara korisnika stranica teorija zavera.

Ovaj podatak, upozoravaju stručnjaci, ni najmanje nije bezopasan, jer teorije zavera koje se najviše šire internetom u poslednje vreme u razvijenim zemljama - počinju da odnose živote.