alo.rs Svet
TEORIJA ZAVERE
Titanik je namerno potopljen kako bi bankari pokorili svet?!
Teorije zavere oduvek su zanimale i fascinirale ljude. Sigurno ste čuli nekoliko verzija o ubistvu Kenedija, da je sletanje na Mesec izrežirano u studiju ili da je Elvis živ, a Hitler nije umro 1945. u berlinskom bunkeru. Tako i o čuvenom Titaniku postoji teorija zavere.
Na Titaniku poginulo više od 1500 ljudi | Foto: Wikipedia
Ubrzo nakon nesreće pojavile su se razne teorije zavere da je brod namerno potopljen. Dugo se verovalo da je razlog potapanja broda bila prevara s osiguranjem kojeg je na koncu 'ubrala' kompanija “White Star Line”, u čijem vlasništvu je bio brod. Puno se pričalo o zameni brodova, o Brusu Ismaju, o kapetanu Edvardu Smitu, pa čak i prokletstvu mumije i kojekakvim lošim karmama. Sve te teorije već su naveliko razrađene, ali zadnjih godina sve se više spominje jedna koja ide bok uz bok s onom o Novom svetskom poretku. Srž ove teorije je osnivanje Federalnih rezervi, američke središnje banke koja je, smatraju teoretičari, usko povezana s najčuvenijom pomorskom katastrofom.
Naime, na brodu su putovala tri najmoćnija čoveka u Americi, od kojih je jedan bio Džon Džejkob Astor IV, najbogatiji čovek svoga vremena i prvobitni vlasnik “Empire State Buildinga”. Druga dvojica bila su Isidor Straus, vlasnik lanca robnih kuća “Macy's”, te Bendžamin Gugenheim, naslednik rudnika zlata, srebra i bakra. Ova tri moćnika bila su trn u oku bankarskog kartela jer su se protivili osnivanju Federalnih rezervi.
Bankarski kartel i osnivanje FED-a
Vodeći bankari tog vremena - porodice Rotsčajld, Rokefeler i J.. Morgan, želeli su da osnuju središnju američku banku koja bi bila u njihovom vlasništvu s ovlaštenjima savezne vlade. Tako bi mogli kontrolisati izdavanje novca bez pokrića u zlatu.
Porodica Morgan je bila u prijateljskom nadmetanju s Rotsčajldima i postali su društveno bliski. Morganovu londonsku kompaniju je 1857. od finansijske propasti spasila ‘Bank of England’, koja je bila pod uticajem Rotsčajlda. Nakon toga Morgan je služio Rotsčajldu kao finansijski agent. Rokefelerov ulazak u bankarski sektor Morgan nije dobro primio. Postali su žestoki suparnici. Naposletku su odlučili da smanje međusobnu konkurenciju zajedničkim ulaganjem. Radili su na tome da osnuju nacionalni bankarski kartel pod nazivom Sastav federalnih rezervi.
I zaista, na ostrvu Džekil osnovan je bankarski kartel koji je imao za cilj da ostvari monopol u izdavanju potvrda za deponirano zlato ili srebro u SAD. Takva potvrda vredila je kao novac i s njom se mogla vršiti robna razmena. Izdavanjem potvrda bavile su se mnoge privatne banke u Americi, a 'papirnati dolari' zvali su se zlatni i srebrni dolari.
Zakon o zlatnom standardu iz 1900. obavezao je banke da za svaku izdanu potvrdu (obveznicu) moraju imati stvarno pokriće u zlatu ili srebru. Puno takvih obveznica potonulo je s Titanikom pa za njih nikad nije isplaćeno deponirano zlato, već je ono ostalo u državnom trezoru ili u privatnim bankama. Bio je to odličan argument za "Skupinu s ostrva Džekil" da 1913., godinu dana nakon pomorske tragedije, ukažu američkim kongresnicima da bi se izdavanje novčanih sertifikata trebalo koncentrirati samo na jednom mestu - u Sastavu federalnih rezervi, a to bi bila službena američka središnja banka.
Dakle, glavni cilj bankarskog kartela bila je - "elastična monetarna politika", odnosno izdavanje (štampanje) dolara bez pokrića u zlatu.
Mnogi biznismeni koji su stekli veliko bogatstvo i utiecaj u SAD nisu hteli da država na taj način bude opljačkana. Protivili su se osnivanju FED-a, a u tom protivljenju najviše su se isticali Astor, Straus i Gugenheim. Osim toga, veruje se da bi spomenuta trojka svojim uticajem sprečila i ulazak Amerike u Prvi svetski rat.
Astor se žestoko zalagao za izolacionističku politiku po načelu "America first" bez mešanja u "tuđe poslove", a pogotovo evropske. Upravo su se zagovornici te politike najviše protivili odluci Vudrova Vilsona da 1917. uvede Ameriku u Prvi svetski rat.
Dakle, 'trojka' je smetala bankarskom kartelu u njihovom naumu i problem je trebao biti rešen. Ideja za savršeni zločin mogla se roditi iz romana objavljenog 1898. godine...
Zločin opisan 14 godina ranije u knjizi
Puno pre no što se uopće pojavila ideja o gradnji Titanika, američki pisac i časnik trgovačke mornarice Morgan Robertson napisao je roman ‘Futility’ (Uzaludnost), poznat i pod naslovom ‘The Wreck of the Titan’ (Olupina Titana).
U svojoj knjizi, napisanoj 14 godina pre stvarne tragedije, Robertson opisuje najveći i najmoderniji "nepotopivi" brod koji sredinom aprila kreće na svoju prvu plovidbu preko Atlantika, želeći da srušiti brzinski rekord. Brod udara u santu leda i tone. Način i mesto sudara, kapacitet, broj putnika, dimenzije broda, maksimalna brzina, tonaža, broj čamaca za spasavanje - sve se to sablasno podudara s još, tada, neizgrađenim Titanikom.
Da podudarnost bude veća Robertsonov fiktivni brod zvao se - Titan! Iako je još živeo u vreme katastrofe, nikada nije objasnio neverovatnu sličnost stvarnih događaja sa svojom novelom.
Ovakav scenarijo savršeno je odgovarao bankarskom kartelu jer su ga mogli lako realizovati. Trebalo je samo sagraditi brod, namamiti žrtve na prvo putovanje i izrežirati nesreću pomoću svojih ljudi. Ništa od toga nije bio problem jer je J.P. Morgan bio vlasnik kompanije ‘White Star Line’, koja je 1909. u Belfastu počela graditi najveći i najmoderniji brod svog vremena – Titanik.
Veza s Jezuitima
Družbu Isusovu (Isusovce ili Jezuite) osnovao je 1540. godine Ignacije Lojola u okviru Rimokatoličke crkve. Prema nekim teorijama Rotsčajldi su vkovima glavni bankari Katoličke crkve i najzaslužniji su za ogromno bogatstvo koje je Crkva akumulirala dobrim investicijama i burzovnim špekulacijama. Dakle, njihove veze bile su čvrste i preko tih veza odabran je kapetan koji će povesti Titanik u smrt.
Bio je to Edvard Džon Smit, najiskusniji i najplaćeniji kapetan ‘White Star Linea’ koji je ujedno bio i Isusovac. Smitu je prva plovidba Titanika trebala biti poslednje putovanje pre penzije, nakon 46 godina službe. U službenoj verziji o tragediji navodi se kako je Smit dobio čak osam upozorenja da smanji brzinu i bude oprezan zbog santa leda u moru. Do danas ostaje neodgovoreno pitanje kako je čovek s 46 godina iskustva, koji je ko zna koliko puta plovio istom rutom, ignorisao sva ta upozorenja.
Osim Smita, na brodu je bio još jedan Isusovac - irski sveštenik Fransis Braun. U dokumentarnom filmu ‘National Geographica’ "Tajne Titanika" (The Secrets of the Titanic) navodi se kako je Braun bio najuticajniji Isusovac u celoj Irskoj te se ukrcao na Titanik kako bi kapetanu Smitu dao poslednja uputstva.
Žrtve namamili putem medija
Zaverenici su tako imali brod i kapetana, trebalo je samo namamiti žrtve što je bio najlakši deo posla. Zbog velike medijske pompe, svi koji su mislili da nešto znače u društvu morali su biti na brodu. I sam Morgan najavljivao je kako će putovati Titanikom do Njujorka.
Astor se vraćao s mladom suprugom s putovanja u Egiptu, Gugenheim je bio u Parizu, a Straus je bio sa suprugom u Evropi. Svi su trebali doći do Amerike, a prvo putovanje Titanikom nije se smelo propustiti.
Zanimljivo je spomenuti kako je Morgan otkazao putovanje zadnji dan i to zbog bolesti. Posle je pronađen u dobrom zdravstvenom stanju s ljubavnicom, kad mu je obznanjena vest o tragediji.
Početak Novog svetskog poretka
Nakon potonuća Titanika kompaniji ‘White Star Line’ otišla je odšteta od milion funti (danas oko 100 miliona evra), koja je godinu dana posle isplaćena dioničarima, a veći deo Morgan je strpao u džep. To je bila najuspešnija poslovna godina za ‘White Star Lines’ u istoriji ovog koncerna.
U decembru 1913. u američkom Kongresu prošao je zakon o formiranju Federalnih rezervi (FED). Zakon je prošao zahvaljujući Vilsonu koji ga je pogurao, navodno zato što je bio ucenjen zbog preljuba.
Amerika je 1917. ušla u Prvi svetski rat koji je finansiran preko FED-a što je značilo ogromno zaduživanje. Od tada do 2000. godine američki dolar i britanska funta izgubili su oko 98 odsto svoje vrednosti zbog inflacija. Danas je preko 95% dolara u opticaju spekulativno, a vrednost mu određuje potražnja na tržištu nafte. FED je jedna od najmoćnijih institucija u svetu, a datum njenog osnivanja smatra se početkom Novog svetskog poretka.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana