BOMBE NISU BIRALE ŽRTVE

Tokom ratne istorije stradalo je puno civila

Autor: Beta-AP | 13.02.2015 - 22:02:00h | Komentara: 0

Retko kada je svet bio toliko usredsređen na vazdušne napade jedne vojne sile po urbanim zonama kao prošlog leta u Gazi, piše danas Asošiejted pres (AP), uz ocenu da vojna akcija Izraela nije usamljen slučaj ubijanja civila iz vazduha. Na dugačkoj listi žrtava nalaze se Drezden, Japan, Vijetnam, Irak, Avganistan, Čečenija, Alžir, Sirija i - Srbija.

Pojas Gaze

Pojas Gaze | Foto: AP

AP piše da je tokom tri meseca 1999. godine NATO bombardovao Srbiju bez dozvole Ujedinjenih nacija, "kako se čini, poginulo oko 500 civila".

U izveštaju se posebno ukazuje da su na meti bile i "neke labavo definisane kategorije poput vojno-industrijske infrastrukture, ministarstava, kao i neke potencijalno osetljive kategorije, kao što su mediji i rafinerije".

Podseća se da je u građanskom ratu u Siriji, koji traje skoro četiri godine, poginulo blizu 220.000 ljudi, od čega su gotovo polovina civili od kojih su mnogi žrtve avijacije sopstvene vlade.

Izraelu takođe nije prvi put da ubija civile bombama - on je to činio u ranijim vojnim akcijama protiv Palestinaca, ali i tokom ratova u Libanu.

AP navoodi da su SAD ubijale civile iz vazduha u nedavnim konfliktima
u Iraku i Avganistanu, a pre toga u Vijetnamu i Koreji.

U Drugom svetskom ratu, SAD i saveznici razorili su bombama Drezden u
Nemačkoj i u tokom koncentrisanom napadu usmrtili 25.000 žitelja tog
industrijskog grada.

SAD su avgusta 1945. godine bacile dve atomske bombe na Japan, na gradove Hirošimu i Nagasaki, koje su u momentu usmrtile 130.000
ljudi, ali je, kako ukazuje AP, verovatno manje poznato da su SAD pet
meseci ranije "tukle" Tokio konvencionalnim bombama, od čega je
poginulo 100.000 žitelja japanske prestonice.

Bombardovanje Tokija, u sklopu operacije "Mitinghaus", predstavlja
najsmrtonosniji pojedinačni napad u Drugom svetskom ratu.

AP podseća i na mnogobrojne slučajeve nacističkog bombardovanja u
tom ratu, koji su odneli milione žrtava, a posebno izdvaja bombardovanje Londona, tokom "Blic kriga".

Kolonijalna Francuska je bombardovala Alžir u ratu koji se završio nezavisnošću te severnoafričke zemlje, a za sedam godina pokušaja Pariza da je zadrži pod vlašću poginulo je između 350.000 i 450.000 alžirskih civila.

Pre toga, prilikom gušenja ustanka u alžirskom gradu Setifu, 1945. godine, poginulo je, po francuskim izvorima, 15.000 ljudi, a po alžirskim 45.000.

AP podseća na rusko gušenje separatističke pobune u Čečeniji, i da je 1994. i 1995. godine Rusija bombardovala glavni grad te republike Grozni.

U to vreme, dodaje agencija, to se smatralo najžešćom vojnom akcijom na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.

Rusija je u Drugom čečenskom ratu 1999. godine sravnila Grozni sa zemljom, piše AP i dodaje da broj žrtava nije poznat.

I skorašnja istorija Latinske Amerike bogata je konfliktima u kojima su vlade tukle iz vazduha po civilima, na primer u Čileu 1973. godine, posle svrgavanja socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea, i u Argentini za vreme diktature 1976-1983.

AP ukazuje na ustanovljavanje tribunala za ratne zločine i na Međunarodni krivični sud i ocenjuje da bi to moglo da odvrati lidere od akcija protiv civila.

Međutim, podseća agencija, krivično gonjenje u ovakvim slučajevima je politički komplikovano što omogućava da krvoprolića bude i dalje.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs