Pogled sa ove zgradurine visoke skoro 30 spratova (ne računajući bazu) oduzima dah, mada se sasvim lako može desiti da ga do vrha ispustite jer ovaj kolos - nema lift, pa se do vrha penje isključivo stepenicama.

Izgradnja nesrećnog tornja počela je još 1981. kada je tadašnji SSSR hteo njime da pokaže svoju moć. Sa propadanjem sovjetske Rusije, propala je i građevina koja je trebalo da dostigne visinu od 440 metara.

Iako je blago nakrivljen zbog grešaka pri izgradnji neće se uskoro srušiti, mada bi neki to, verovatno, želeli.

Lokalci ne mogu da se slože da li je građevina ruglo ili atrakcija, mada, pored turista, često privlači i samoubice, po čemu je toranj i dobio nadimak.

U očaju, gradski oci su zapečatili toranj, da bi 2008. pokušali da ga prodaju evropskim investitorima, ne bi li pretvorili njegovu osnovu u kulturni centar.

Još jednom, izbila je kriza, ovog puta ekonomska. Izgradnja je stala, a toranj, koga je počeo da bije glas da je uklet, ostao je da para oči građanima.

Ipak, nada poslednja umire, tako da je ponovo raspisan konkurs za obnavljanje  tornja. Ni on, a ni zgrada nisu završeni.

Ako ništa drugo, Jekaterinburg može da se pohvali najvišom nedovršenom zgradom na svetu.